Da li su neutronske zvezde same?

Neutronske zvezde mogu biti centri sistema poput Sunčevog. Australijski astronomi tvrde da se oko jedne od njih okreću asteroidi, a možda i planete. Neke njihove kolege smatraju da je takav zaključak sporan. Ali, ako je tačan, ispostavlja se da sistem planeta može postojati pored bilo koje zvezde.

U publikaciji australijskih astronoma u časopisu The Astrophysical Journal Letters kaže se da je primećen prekid u impulsima jedne od neutronskih zvezda koje se okreću, odnosno pulsara. Ovakve zvezde šalju uzak zrak radiotalasa, ponekad zajedno s rendgenskim zračenjem i vidljivom svetlošću. Zrak se okreće zajedno sa zvezdom i s vremena na vreme se podudara sa smerom ka zemlji. Ovi impulsni signali se ponavljaju u vrlo pravilnim vremenskim razmacima. Prekid u periodičnosti će ukazati na to da se sa zvezdom nešto desilo. Ovakve prekide Australijanci su primetili kod pulsara u sazvežđu Krme (Puppis), posmatrajući ga radioteleskopima. Za 15 godina parametri signala su se menjali. Po njihovom mišljenju, kad moćan zrak dospeva na još jedan u nizu asteroida ovaj isparava pretvarajući se u plazmu. Opna od plazme obmotava pulsar u vidu magnetnog ekrana, usporava njegovo okretanje i istovremeno utiče na proces rađanja zraka.

Ali, kako su se oko pulsara pojavili asteroidi? Jer, pulsari su ono što je ostalo na mestu eksplozije supernova. Autori publikacije pretpostavljaju da se deo materije supernove zvezde koja se razletela sa vremenom vraća i sabira u obliku diska koji okružuje neutronsku zvezdu. A u disku se ponovo formiraju asteroidi, a možda i planete.

Međutim, čudne stvari koje se mogu zapaziti kad su u pitanju impulsi, mogu se objasniti i drugim razlozima, smatra vodeći naučni saradnik odeljenja za kosmičku astrometriju Instituta za astronomiju RAN Aleksandar Bagrov. U međuzvezdanim prostorima ima mnogo sitnih tela koja lutaju kao što su jedra kometa,

- Na svaku zvezdu Galaksije ima na minimum hiljadu takvih lutalica. Ako neka slučajno proleti i udari u neutronsku zvezdu doći će do pojava o kojima pišu australijski astronomi. Sudar s neutronskom zvezdom treba da promeni period njenog okretanja. Ovu publikaciju vidim kao svedočanstvo za to da se sa zvezdom sudarila galaktička lutalica, a nipošto ne asteroid koji je pored nje postojao.

Premda, ima argumenata u korist hipoteze Australijanaca. U našoj Galaksiji je otkriven najmanje jedan pulsar s diskom. A u blizini drugog su još 1992. godine primećena dva objekta koja liče na planete. Govori docent astronomskog odeljenja fakulteta za fiziku MDU Vladimir Surdin:

- Još uvek ne shvatamo od kakve materije su se formirale ove planete ako je sve trebalo da se razleti usled eksplozije. Zato je ideja da su i asteroidi mogli da se sačuvaju pored pulsara sasvim logična. Pulsar je moćan izvor i radio zračenja i rendgenskog zračenja dok je mlad. Ako zrak može da dospe na asteroid i da ga primora na delimično isparavanje. Oblak plazme menja zračenje pulsara, ometa ga da ide prema nama, prema Zemlji. To je normalna ideja, s fizikom je tu sve u redu. Naravno, treba je ispitati i proveriti, ali na prvi pogled izgleda logično.

Nije jasna druga stvar. Supernova zvezda posle eksplozije gubi veći deo svoje mase, dakle, slabi i gravitaciono polje. Sve što se vrtelo oko nje – planete, asteroidi i komete, - trebalo je da napusti okolinu neutronske zvezde koja se pojavila. Ipak, deo materije koju je razbacala eksplozija zbog nečega usporava i kreće se nazad prema pulsaru stvarajući disk. Klasični zakoni nebeske mehanike nisu u stanju to da objasne, ističe Vladimir Surdin. Očigledno, pojava je mnogo komplikovanija nego što možemo da zamislimo.

Boris Pavliščev,