BRAĆA: Dok se mi Srbi molimo za Ruse, dotle se Rusi mole za sve nas

26.03.2014. god.

Hram ruske crkve Svete Trojice u Beogradu bio je mali da primi blagočestivi narod koji se sabrao da sa sveštenstvom uznese molitve Gospodu, posebno u ove dane kada se čitav ruski narod i Ruska Pravoslavna Crkva neprestano mole da se obustave nemiri u Ukrajini, a pravoslavni pripadnici ruskog naroda osećaju dostojno kao ljudi i vernici, bez straha šta će doneti novi dan.

Činilo se da Sveta Liturgija traje duže nego inače. U vazduhu se osećala posebna molitva; ista je kao što smo je toliko puta čuli, znamo je napamet, a čini nam se da je danas nešto posebna.

Srbski narod je prošao teško stradanje na Kosovu i Metohiju. 17. marta se navršilo se deset godina od strašnog pogroma i uništavanja srbskih svetinja i ubistva ljudi; međutim, na tome se nije stalo. Otvaraju se nova polja iz Pandorine kutije. Danas ruski narod na Krimu, delu teritorije koji je kroz istoriju pripadao Rusiji, doživljava sličnu sudbinu…

Tri su se putira za Sveto Pričešće u svešteničkim rukama nalazila pred oltarom. Pričestili su se gotovo svi koji su prisustvovali liturgijskom sabranju. Deca, u nekoliko redova, muškarci za njima i žene – promicalo se u redu i poretku, u tišini, uz molitvene pesme hora ove crkve.

I ovih dana se mnogo govori o dva bratska naroda, dve sestrinske Crkve, Ruskoj i Srbskoj, a molitve se uzajamno prepliću i uzdižu put božanskog trona.

Po blagoslovu starešine ruske crkve protojereja Vitalija Tarasjeva, duhovnu besedu o jevanđeljskom događaju i potrebi za pojačanom molitvom kazivao je arhimandrit manastira Jovanje (Eparhija valjevska) iguman Mihailo:

“…Iz današnje jevanđeljske priče o četvorici prijatelja koja pomažu duhovno oduzetom čoveku jasno je šta se dešava! Prijatelji pored nas, kada više ništa ne možemo da učinimo, odvuku nas do Gospoda. Ne prestaju i ne posustaju pred preprekama, i ako ne mogu redovnim putem, naći će sporedni put: skloniće crep sa krova, približiće nas Gospodu. Blagodareći veri ovih prijatelja, četvorici prijatelja, Gospod se udivio njihovoj veri i delu … Ova četiri prijatelja koja pomažu oduzetom, mogu biti i četiri vrline … Najveće tri vrline su: Vera, Nada i Ljubav i mati im Sofija – Premudurost. Ovo su četiri vrline direktno vode do Gospoda, i ako ima prepreka, sa ovim vrlinama se prepreke zaobilaze…

U ovom kontekstu pominjemo današnjeg svetitelja koga proslavljamo, Grigorija Palamu, koji se borio i izborio za obnovljenje podviga Isusove molitve. I pre i posle svetog Grigorija Palame pisali su sveti Oci o potrebi ove molitve: ovom molitvom bruji Sveta Gora, bruji Sveta Zemlja … tako danas Sveta Rusija odiše molitvom Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnoga!”

Obraćanje igumana Mihaila je izmamilo suze, jer gde god je pravoslavni hrišćanin i pravoslavna duša, srce njegovo prepoznaće istinsku veru i snagu molitve. Zato je iguman Mihailo i pozvao sve vernike da se usrdno mole da ruski narod ne strada u Ukrajini.

Da podsetimo: povodom hramovne slave (Duhovski ponedeljak, 24. jun 2013) ruske crkve Svete Trojice, ruski monasi sa Svete Gore poslali su ikonu Dostojno jest da bude Srbima zaštitnica u nevolji.

Dok se mi Srbi molimo u svojim manastirima, dotle se Rusi mole za sve nas. Tako to čini i arhimandrit Sretenjskog manastira u Moskvi Tihon (Ševkunov), koji se u januaru ove godine obratio svojim parohijanima za pomoć Srbima (izvor Pravoslavlje.ru):

“Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila, hteo bih da vam se obratim posebnim slovom. Svi vi znate da se, evo, već dve decenije na srbskoj zemlji dešava tragedija. Pravoslavne žitelje Kosova i Metohije proterali su sa njihove rođene zemlje. Mnogi su ubijeni, da ne govorimo o imovini. Hramovi su razrušeni, mnogi manastiri popaljeni. Sve se to dešava ne samo uz dopuštanje, nego i uz huškanje mnogih stranih lidera. To bezakonje se nastavlja i danas…

U nekoliko manastira i hramova na Kosovu i Metohiji i dalje se služi. Monasi koji žive u tim drevnim manastirima, ne mogu čak izaći van zidova svoje obitelji. Preti im smrt i nasilje. Da bi kupili ono što im je bukvalno najnužnije za život, da bi ispekli hleb, oni moraju pod konvojem međunarodnih vojnih snaga da putuju u Srbiju. Međutim, oni nastavljaju da žive tamo … Oni ostaju tamo gde ih je Gospod postavio. Mnoga njihova braća monasi i sestre monahinje žive bolji život. A oni su novomučenici, isti kao oni novomučenici čiji spomen mi danas praznujemo.

Na Kosmetu je nedavno otvorena bogoslovija. To je pravi podvig srbskoga naroda. Poslali su ono najdraže što imaju, svoju decu, dečake od petnaest-šesnaest godina, u malo utvrđenje, bogosloviju, koja se nalazi unutar muslimanskog sveta … Oni ceo semestar žive na tom prostoru. Sve neophodno donose im, ali oni odvažno ostaju tamo. To su deca. Njihova Bogoslovija i ostale zgrade – sve je zapaljeno. Uspeli su da obnove samo jednu prostoriju u kojoj borave i uče, i u kojoj se odvija nastavni proces.

Sve to nam je vrlo blisko. Mi smo ovde svojim rukama preporađali razrušene hramove i manastire Ruske crkve. Nama je to dobro poznato. Kako smo, po blagoslovu našeg Patrijarha, pre nekoliko godina sakupljali pomoć za Čečeniju, za našu braće i sestre u Groznom, tako da krenemo sakupljati pomoć za Bogosloviju u Prizrenu i za manastire i hramove na Kosovu.

Bratija Sretenjskog manastira će priložiti deo manastirskih sredstava, naše izdavačke kuće, našeg domaćinstva, i vas takođe pozivamo da učestvujete u ovom delu, da pomognemo ovim pravoslavnim hrišćanima koji hrabro čuvaju Pravoslavlje u svojoj zemlji. Sredstva će otići na obnovu zdanja Bogoslovije na Kosovu i za pomoć predavačima i samim učenicima.

Uz Božju pomoć, treba da pomognemo i manastirima na Kosovu, koji su takođe u teškoj situaciji, običnim ljudima koji žive na Kosovu, Srbima koji ne napuštaju svoju zemlju, iako je veliki deo Srba, njih 250 hiljada, već napustio Kosovo. Ljudi koji tamo ostaju pravoslavni su, verujući i, na prvom mestu, znaju da su oni dužni da tamo sačuvaju Pravoslavlje, u krajnje neprijateljskom okruženju. A šta su oni molili od nas? Da otvorimo za njih nekoliko narodnih kuhinja gde se mogu hraniti, jer oni nemaju nikakve druge mogućnosti da dobiju hranu.

Mi ćemo sabirati sredstva preko manastira. Pružićemo svu pomoć koju mogu da daju naši parohijani. U hramu smo postavili kutiju sa natpisom „Za priloge manastirima i hramovima na Kosovu i Metohiji“.

I posle Velikog posta, daće Bog, naša bratija i bogoslovci otići ćemo na Kosovo, po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha Kirila, da priložimo sve što smo sabrali, ne samo da bi oni tamo nešto obnovili, nego da osete da se i mi u Rusiji, koji smo takođe preživeli progone, ne samo molimo za njih, nego da im zaista pomažemo.

Da bi Gospod dao, da i mi svojom malom leptom duhovno podržimo našu braću i sestre i ne dozvolimo da se ugasi sveća Pravoslavlja na kosovskoj zemlji.”

Izvor
Srbin

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Rusija proglasila finansijski suverenitet

Zemlja je očuvala svoju ekonomsku nezavisnost uprkos nepovoljnim spoljnim uslovima, izjavio je ministar finansija Anton Siluanov na PMEF-u....

Imovina Banke Rusije ostaće zamrznuta – Juroklir

Odluka je zasnovana na činjenici da tužba Centralne banke Rusije protiv Juroklir banke nije priznata po pravu EU i Juroklir „ne priznaje nadležnost suda“...