RUSKO STANOVIŠTE O NATO AGRESIJI NA SRJ

 Svi ruski mediji i portalo posvećuju veliku pažnju  tragičom datumu, 24. martu, 15.godišnjici  od početka bombardovanja NATO zločinacnca  po civilnim i vojnim ciljevima u SR Jugoslsaviji .

Izdavajamo pisanje uglednog nedeljnika „Zavtra“ ( Sutra) koje  najupečatljivije prenosi  sadašnje ruskog stanovište na  taj udruženi zločinački  poduhvata 19 najmoćnijih sila sveta protiv jedne male ,ali slobodarske zemlje.

Posle  kraćeg dokumentacionog pregleda  u rubrici „Reč dana „ pod nalovom  „Bombardovanje „ sa kolažom avionskh ataka, „Zavtra „ objavnjuje   i kolumne trojice političkih analitičara: Vladimira Vinikova,Andreja Fursova  i Leonida  Savina  koje tkođe prenosimo na u  ovom

Operaciju  bombardovanja NATO  izveo bez saglasnosti Saveta bezbednosti (SB) Organizacije  ujedinjenih nacija(OUN)

Danas ( 24.marta )  Srbija i Crna  Gora obeležavaju tragičan datum.15 godina od početka NATO bombardovanja teritrije  Svezne  Republike Jugoslavije.

Operaciju pod nazivom „Saveznička snaga „ ( Operation Allied   Force ) Severoatlantska alijansa izvela  je bez sagalsnosti SB OUN .

 „Zavtra“  kao i ostali  ruski mediji  (Rossiйskaя  gazeta , Stoletie, i drugi )koji  su se bavila ovom temom  svoje čiatoce uvode u tok operacija ,upoznaju ih sa velikim gubicima  ljudskih života i stravičnim posledicama ratnih  razaranja koje je pretrpelo nedužno stanvništvo SRJ  od bombi varavarskih  vazdušnih pirata iz“ civilizovanog sveta“ .

U bombardovanju koje je trajalo 78 dana  učestvovalo 19 zemalja  Evrope i Amerike

Bombardovanje  u kojemu je učestvovalo 19  zemalja članica NATO na čelu sa SAD trajalo je 78 dana. Mete  NATO bombardera i krilatih raketa postali su objekti  sa cele teritprije SRJ.

Povod za akt agresije bio neuspeh pregovora o   Kosovu  vođenih u francuskom gradu  Rambujeu i odbijanje Srbije da potpiše „mirovni plan“ u kojemu je pored ostalog bilo predviđeno da  se na Kosovu razmeste strane trupe , što bi faktičko značilo vojnu okupaciju Pokrajine .

 Formalni povod agesorima  su bile masovne  grobnice u selu Račak  u kojima su po lažnom nalazu  NATO prethodnice, misije OEBS-a  , saharanjeni navodno mirni civili  stradali od srbskih formacija.

Kako  se kasnije pokazalo u brojnim eskspertizama  inostranih  patologa, radilo se o najdrskijim podmetanju i  teškoj obmani koje su organizovale i priredile zapadne obaveštajne službe, jer su skoro svi sahranjeni u masovnoj grobnici bili  teroristi tzv „Oslobodilačke vojske Kosova „ ( UČEKA) koji su poginuli u raznim  krajevima Kosova u sukobu sa regularnim snagama SRJ.

Podaci od kojih podilazi jeza

U vazdušnim napadima je učestvovalo 1.150 borbenih aviona,izvedeno 2.300  avionaleta po 995 objekata.  Ispaljno je na ciljeve na zemlji  oko 420.000 komada bojeve municije   ukupne  težine  22.000 tona,među kojima i 20.000  teških aviobombi , 1.300 krilatih raketa, 37.000 kasetnih bombi, od kojih su mnoge bile napunjene osiromašenim uranijumom.

 Tokom bombardovanja ubijeno je  više od 2.000 mirnih građana  ,a  1000 pripdanika vojske i policije je poginulo na braniku otadžbine, ranjeno je više od 5.000, se  više od 1000 vode kao nestali.

Praktično je u potpunosti uništena  vojno-industrijska infrastruktura Srbije, porušeno i razoreno oko 1.500 naseljenih mesta,60 mostova, 30% škola,oko 200 spomenika.

Ukupna materijalna šteta od bombardovanja procenjuje se na sumu između 60 i 100 milijardi dolara.

Bombarrdovanje je prestalo 9. juna   1999. g. nakon što su perdsatvnici Vojske SRJ i  NATO u makedonskom gradu Kumanovu potpisali  vojno-tehnički sporazum o  povlačenju jugoslovenke  vojske i policije sa Kosova i Metohije i razmeštanju na teritoriji Pokrajine međunarodnih oružanih snaga.

Dan posle je SB OUN usvojio Rezoluciju 1244 po kojoj je garantovan  status Kosova u okviru SRJ.

 Na osnvou te Rezolucije je na teritoriji Kosova koje je  ostalo u sastavu  SRJ  trebalo je da se razmesti 37.200  vojnika iz kontingenta Međunarodnih mirovnih snaga (KFOR) iz 36 zemalja  sveta.

Kao rezultat vojne ekspanzije na SRJ koju je bez sagalsnoti SB OUN izvršio NATO u proleće 1999. g. ,evroatlantska vojna alijanse je stvorila  na teritoriji Srbije državu Kosovo ,što je učinjeno formalnim samoproglašenjem u Prištini  17. februara 2007. g. čime je stvorena prva NATO država u svetu.

Posle  upoznavanja čitalaca sa  posledicama NATO bombardovanjem SRJ , „Zavtra „  u istom broju od 24. marta objavljuje  tri kolumne eksperata  na ovu temu.

1.     Vladimir Vinikov :“Rat traje doveka , a mir je samo produžetak  rata drugim sredstvima“

Vojna  operacija „Saveznička snaga „SAD i njenih satelita iz NATO protiv  SR Jugoslavije izvedena pre 15 godina bombardovanjem  Beograda i drugih gradova Srbije  i Crne Gore , potvrdila je jednu prostu istinu-rat  traje  doveka.On nije „produžetak  politike drugim sredstvima „, nego i jeste politika.Čak i kad ne pucaju puške  i ne statrtuju rakete-rat se svejedno nastavlja.Da, na drugim nivoima konfliktnposti.Spolja gledano, mirnim.

Ali mir nije odsustvo rata.Mir je produžetak rata drugim sredstvima.

 I na Zapadu, a posebno u SAD i Velikoj Britaniji  to vrlo dobro znaju i shavataju.I pripremaju svoje elite  na odgovarajući način.A naši rukovodioci , pa čak i  svi lideri „nezapadnih zemalja „-iz nekih razloga  smatarju drugačije i ponašaju se kako bi izvukli neku korist, a ne  izvojevali pobedu.

Istorija Slobodana Miloševića i Jugoslavije potvrđuje  pravilo po kome su  Beogard  napali   s one strane  na koju nije mogao odgovoriti adekvatno:tukli su ciljeve iz vaduha. Zahtevali su pregovora sa ustupcima, ucenjivali.

Mislim da je Milošević pripretio  odgvorom – uzvratnim napadom raketama „zemlja-zemlja“ po evropskim prestonicama , iako bi to izgledalo strašno,ali bi Jugoslavija ostala na političkoj karti Evrope i sveta, a sam jugoslovenski predsednik ne bi završio u kazamatu Haškog tribunala.

Njegov pravni položaj ne bi bio besprekoran, ali bi se iapak našao neko ko bi ga zaštitio.

To je istovremeno i istorijska lekcija i upozorenje  Rusiji danas :verovati Zapadu, posebno Vašingtonu i Londonu ,nemoguće je ni u čemu.

Prenošenje centra svetskih sukoba  s Bliskog Istoka na Ukrajinu je jasan  signal  da je  „glavni neprijatelj „ Zapada sada umesto „islamskog fundamentalizma „ Rusija.

Od  tog fakta bez prava da se tešimo bilo kakvim iluzijama, treba polaziti u našem delovanju...

2.Andrej Fursov :“Sadašnja ruska vlast se  mora distancirati od gorbačovštine i jeljcinovštine“

Agresija protiv Jugoslvije je  postala početak zaokreta u svetskoj politici.Ako je posle 1945. g.  u okviru jaltskog sistema posotojala ravnoteža snaga, a slabe je uvek imao ko da zastupa-SSSR,onda je raspadom Sovjetskog  Saveza i orijentacije jeljcinovske Rusije na Zapad,slabi  su  u svetu bili ostavljeni sami sebi da se suprostavljaju jedan na  jednog sa s najjačiim zemljama Zapada.

Posle SR Jugoslavije na red je došao Avganistan , zatim Irak, Libija,i samo su u Siriji natovci  ustuknuli ( bar zasad )

To je bio početak nove situacije  koja je došla do izražaja u ukrajinskim događajima kada je Zapadu  jasno   dato do znanja da Rusija ne igara više po izdajničkim pravilima koja  su postavili Gorbačov i Jeljcin.

Prisajedinjenje Krima Rusiji , je bila tačka zaokreta u  epohi koja je počela raspadom Sovjetskog Saveza i nastavljena bombardovanjem Jugoslavije.

Ali kad govorimo o krivici NATO, moramo istaći da je sve to postalo moguće  zahvaljujući tome što su Gorbačov  i Jeljcin uz pomoć svojih zapadnih  „izvođača radova“ razrušili Sovjetski Savez.

I sada mi napuštamo tu dvadesetogodišnju zonu u kojoj smo živeli.Svet se menja, ali obavezno po borbenom principu-zahvat mora da se završi na bolan način.

Obavezni smo da damo političko – pravnu  ocenu  grobačovštine  i jeljcinovštine.

Sadašnja ruska vlast je obavezna da se distancira od tog perioda.

3       .Leonid  Savin:“Sadašnja vlast u Beogrrdu čini sve da se konačno završi nezavisnost Kosova „

Nažalost,1999. g. nije bila u stanju da zaštiti Srbiju, mada je niz operatvnih koraka (kao zaposedanje aerodroma u Prištini ) mogao je da blokira  agresiju NATO protiv Jugoslavije.

Ali pored kritike tadašnjeg rukovodstva Rusije , moglo se postaviti niz pitanja rukvodstvu Srbije i Crne Gore.

Očigledno je da sadašnja vlast u Beogradu (    Nikolić-Dačić-Vučić ) čini sve da bi se  konačno završila nezavisnost  Kosova, posle čega bi praktično priznala  da su sve srpske žrtve za odbranu  južne srspke pokrajine bile ne samo uzaludne, nego i besmislene. Besmislen su , dakle  i žrtve bombardovanja.

U Crnoj Gori je bilo očevdno da je ta država  bila duboko ogrezla u korupcione mreže Zapaad i tadašnji predednik, a pre i posle toga u više  navrata  i premijer, Milo Đukanović,tražio da u vreme naleta aviajcije NATO  njeni bombarderi ne  udaraju tako snažno po Crnoj Gori. Tu je garanciju dobio.

Predsednik Crne Gore  je tada , da bi  se umilio natovskim glavešinama, a  posebno svojim moćnim zaštitinicima, Amerikacima ( nisu slučajno njegove pristalice  baš u to vreme počele da pevaju „Naš je Milo od čelika /Njega štiti Amerika „) intezivirao je svoju antisrpsku retoriku, izmišljanje  nekog novog , „crnogorskog „ jezika-što je sve vodilo  uz svu moguću pomoć Zapada ka potpunom otcepljenju Crne Gore  od  Srbije  i stavranja  samostalane države.

Ali, izgleda  da u Moskvi mi nismo dovoljno ozbiljno proučili te lekcije

Mi smo obavezni da pomažemo bratskom srpkom narodu kreditima, da mu pružamo humanitarnu pomoć, ali da li se vodi i odgovarajuća vaspitna aktivnost radi stvaranja proruske elite?

U Crnoj Gori gde se već postavlja pitanje oduzimanja   nepokretnosti  u ruskom vlasništvu, masovno se sprovode pronatovske manifestacije, agitacija i propagadna ogromnih razmera, dok je u Srbiji istvremeno pojačano deloavnjnj nevladinog sektora  posebo indokritiniranjem mladih i njihovo vrbovanje za zapadne vrednosti i pristupanje Srbije Atlantskom vojnom savezu.

Šta bi sa , kako je predsatavljan , svemogućim fondom „Ruski svet „ ,fondom  Gorčakova, fondom“Ruska saradnja „ i mnogim drugim, čiji aktvisti su se svojevremno zalagali za delovanje po principu „meke sile“.

I u Ukrajini su ogromna sredstva potrošena na  „čašćavanje „ i plate prijateljima, a nije  se ulagalo u podizanje i usmeravanje  patriotske  elite.

U sadašnjem momentu mi nemamo  odgvarajući program za Srbe , na osnovu kojih bi mladi mogli putovati u ruske gradove da bi izuačvali ruski jezik  i kulturu,nedostaju nam društvene mreže i medijska aktivnost  za formiranje javnog mnjenja  u Srbiji i Crnoj Gori,nemamo svojih nevladinih organizacija u regionu,koje bi se bavile anlitičkim i obrazovno-vaspitnim  radom.

Deluju samo finansijski instrumenti državnh kredita i energetska politika( Južni tok ), ali to su krajnje rizični i neizvesni projekti u ravni  balkanske geopolitike.

Još uvek  snažno osećanje bratstva  sa Rusima  među Srbim i Crnogorcima  potrebno je potkrepiti međunarodnim programima razmene i pomoći,ali tako da oni budu transparetni  i dostupni sima, a ne sampo da na njih imaju mnopol određene manje grupe i ambiciozni mladi birokrati.

Neophodno je obezbediti stalno prisustvo u regionu putem zakupa  emitovanja ruskojezičkih  radio tv kanala .

Ne bi bilo loše i osigurati svoje vojno prisutvo kako bi se obelodanile naše namere zemljama NATO u čijim se  raljama našla Srbija  i uvesti monitoring na situaciju u regionu.

To važi ne samo za Srbiju, nego i za druge zemlje  u regionu, posebno  za one iz postsovjetskog prostora, u kojima je kod nas teorijski sve dobro, a u praksi trpimo velike neuspehe“, zaključuje u svojoj kolumni   poltički analitičar Leonod Savin koju povodom  decenije i po od početka bombardovalja NATO snaga SRJ objavljuje ruski popularni  nedeljnik „Zavtra „.

Branko Rakočević