Kriminal potresa Srbiju

Više nema pravila - deca se ubijaju međusobno, ljubavnice ubijaju ljubavnike, majke svoje sinove narkomane, muževi supruge

„Unuk zadavio babu“, „Ubio i zapalio rođaka“, „Majka usmrtila blizance u poljskom ve-ceu“, „Svekrvu otrovala mišomorom“, „Brata izbo nožem zbog bivše supruge“...
Ovo su samo neki od novinskih naslova ispisanih crnim slovima na naslovnim stranama koji su samo tokom januara i februara ove godine potresali Srbiju. Najsvežiji slučaj dogodio se minule nedelje, kada je u Kraljevu šesnaestogodišnji Stefan B, sa pet uboda nožem u srce, u parku usmrtio osamnaestogodišnjeg Marka Simeunovića i to, ni manje ni više, nego zbog limenke soka.
Svi ovi naslovi kao zajednički imenitelj imaju - porodicu, bilo da je reč o nasilju unutar porodice, ili da su ga počinili maloletnici koji potiču iz porodica u kojima je neki vid maltretiranja svakodnevna pojava. Zanemarujući banditske obračune, organizovani i privredni kriminal i laiku se nameće pitanje nije li porast ubistava u takozvanoj „nekriminalnoj javnosti“ već postao zastrašujući fenomen s kojim se, posle svih ratova, izolacija, ekonomskih kriza i razrušenih porodičnih vrednosti,
Srbija kad-tad morala suočiti.

Vesna Stanojević, koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici, tvrdi da podaci ove organizacije pokazuju da je, samo tokom 2008. godine, kao žrtve raznih vidova porodičnog nasilja u Srbiji ubijeno 26 osoba. Najčešće žrtve su žene, mada u poslednje vreme ima sve više slučajeva da nekome u porodici presude upravo najmlađi članovi.

- Kad pročitate sve te naslove u novinama, vidite da više nema pravila - deca se ubijaju međusobno, ljubavnice ubijaju ljubavnike, majke svoje sinove narkomane, muževi supruge... Po mom mišljenju, za sve to je kriva činjenica što ulicama cirkuliše previše droge, a mi nemamo čak ni nacionalni plan za borbu protiv narkotika. Pa, kad narkomanu zatreba novac, najlakše mu je da se okrene svojoj porodici. I niko ne zna zašto je to tako, ali svi vide da se u društvu dešava nešto što nismo u stanju da prepoznamo dok se ne desi - bilo da su u pitanju deca ili stariji - objašnjava Stanojević.

Ne može se sve opravdavati ekonomskom krizom, ali je činjenica da je narkomanija u porastu, da su porodični odnosi poremećeni, te da su izvršioci ubistava u porodicama uglavnom deca ili ljudi koji su i sami godinama gledali tuče i svađe, te im nije problem da po tom istom modelu podignu ruku na vršnjaka ili tog istog roditelja. Jer, upravo najdrastičniji oblici nasilja su u porastu. Verovatno da je tome doprinela i činjenica, navodi naša sagovornica, da su ta deca odrastala u vreme ratova, sankcija i najvećih kriza u društvu. Ali, mišljenja je da je porodica tu ipak presudna.

- Jer, mnoga su deca rasla u tim uslovima, ali samo manji procenat njih čini krivična dela. Pa, ako se takav oblik ponašanja nosi iz porodice, onda je sve ostalo samo dodatni faktor, kap koja prelije čašu - priča Stanojević.
Iako pouzdanih podataka o ukupnoj stopi kriminaliteta među maloletnicima nema, kada su u pitanju krivična dela nasilja, podaci su, objašnjava Dobrivoje Radovanović, dekan Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, prilično tačni i pokazuju da se struktura kriminala drastično menja.

- Broj blažih krivičnih dela, naime, stagnira, dok je u toj strukturi sve više razbojništava, nanošenja teških telesnih povreda i ubistava. Ranije su, tako, čak 95 odsto tih dela činili imovinski delikti, a ostalo su bila teška krivična dela, dok danas nasilje čini čak 12 odsto od ukupnog broja slučajeva. Uz to, pomera se starosna granica i izvršioci su sve mlađi, ali to je, nažalost, opšti trend u Evropi. Deca ranije sazrevaju, pa sad već imamo decu od 13, 14 godina koja su psihički i psihološki zrela, a već su u tim godinama izvršili teška krivična dela - priča Dobrivoje Radovanović.

Prema njegovim rečima, tačan uzrok porasta teških maloletničkih krivičnih dela ne može se istaći, nego je, kako teorija pokazuje, uvek reč o sadejstvu više faktora, koji utiču na to da dete uđe u kriminalne vode.

NE ZNA SE KO KOGA NAPADA
Stanojević kaže da se i u današnjem obrazovnom sistemu dosta toga promenilo, otrglo kontroli, te da se deca puštaju da odrastaju u ovakvom društvu bez prave edukacije. Školski psiholog, nažalost, reaguje tek kad neko prijavi nasilje...
- Čini mi se da su se nekada deca plašila nastavnika, a sad se nastavnici plaše dece, a kad dete preti nastavniku ili ga fizički napadne, dođe još i roditelj koji brani svoje dete nasilnika. Definitivno smo ušli u krizu, u kojoj se ne zna ko koga napada - zaključuje Stanojević.

- Tu su, naravno, genetske predispozicije, socijalni faktori, porodični odnosi, uticaji mikrogrupe u kojoj se dete kreće... Kad se sve to sabere, kriminalitet je zagarantovan. A, ako neko već u osmoj, devetoj godini pokazuje takve sklonosti, onda je to siguran pokazatelj da će, kao stariji, postati ozbiljan kriminalac. U Srbiji postoji čitava skala tih faktora - ratovi, raspad porodičnih i društvenih normi, urušavanje pravnih principa, opšte osiromašenje društva, porodice bez posla... Upravo zato se ta promena u strukturi maloletničkih krivičnih dela kod nas beleži još od 1995. godine. Ne utiče na to samo ekonomska kriza, već i celokupan ekonomski razvoj zemlje, jer se porast kriminala beleži svugde gde se jedan sloj društva naglo obogati, a drugi osiromaši - priča Radovanović i dodaje da ne treba zanemariti ni ulogu škole u procesu vaspitanja, jer se pad kvaliteta prosvetnih radnika u poslednjih tridesetak godina i te kako odražava na porast maloletničke delinkvencije.

- Jer, ako je profesor agresivan, dete se tome uči od malena, ako je alkoholičar, dete to gleda - zaključuje Radovanović.