Arktik – novo rusko spremište gasa

Nove milijarde kubnih metara gasa. Na ruskom kopnu ispod vode na Arktiku otkriveno je još nekoliko desetina nalazišta ugljovodonika. Zasad se radi o još uvek nepotvrđenim resursima u priobalnim delovima Karskog i Pečorskog mora.

Pretpostavlja se da se prilikom eksploatacije samo Bajdaracke akvatorije svake godine može dobiti 16 milijardi kubnih metara gasa. Prvi gas se očekuje već do 2015. godine. Specifičnost nalazišta je to što se nalaze blizu obale i na maloj dubini.

Maksimum 26 kilometara od obale i 10 metara do dna Pečorskog mora. Gas koji je ovde otkriven, odnosno koncentracija emitovanja ugljovodonika, dozvoljava da se govori o tome da naslage za koje se pretpostavlja da ovde postoje, mogu biti vrlo privlačne i da mogu ostaviti dobar utisak na bilo kog investitora i na bilo koju kompaniju. U još povoljnijem položaju su nalazišta ugljovodonika u Karskom moru. Od njih do obale ima samo 5 kilometara. Dubina nalazišta je ista. Zaključak stručnjaka je nedvosmislen – eksploatacija nalazišta i dalje vađenje gasa će biti mnogo jeftiniji. Poređenja radi, Štokmanovsko nalazište kondenzata gasa – jedno od najvećih i najperspektivnijih na svetu – nalazi se na šesto kilometara od obale i na dubini od 340 metara. I to što Rusija sa zavidnom regularnošću otkriva nova nalazišta ugljovodonika je ogroman plus i za zemlju, i za ruske kompanije, uveren je generalni direktor Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov:

- Rusija, čineći nova otkrića, pokazuje da je zemlja i dalje ima bogate rezerve i resurse. Postoji masa špekulcija o tome da Rusiji nestaje nafta, ponestaje gas, a zaboravlja se da u zemlji postoji prošireno obnavljanje. Mi godišnje u bilans upišemo više rezervi nego nafte i gasa koje eksploatišemo. I to što se ova otkrića čine u arktičkoj zoni dokazuje perspektivnost proučavnja Artika.

U Karskom moru se već niz godina aktivno vade ugljovodonici. Tako da s osvajanjem novih nalazišta ne bi trebalo da bude problema, ističe zamenik direktora Instituta za probleme nafte i gasa, član-dopisnik RAN, doktor tehničkih nauka Vasilij Bogojavljenski:

- U Karskom moru na Tazovskoj gubi eksplotacija se vrši još od 2013. godine. Na nalazištu Jurharovsko prošle godine eksploatacija je iznosila oko 2,6 miliona tona kondenzata i oko 38 milijardi kubnih metara gasa. To je vrlo značajna eksploatacija, i to ne samo u razmerama ruskog kopna ispod vode, već i čitavog arktičkog kopna ispod vode. Zapravo, zahvaljujući eksploataciji Jurharovskog nalazišta Rusija je lider u vađenju nafte i gasa s morskih dubina od 2005. godine. To nije mnogo poznato, ali je zaista činjenica.

Stečeno je i ogromno iskustvo, nastavljaju stručnjaci. A to što su buduća nalazišta u blizini obale, samo ide u prilog radnicima gasne industrije. Postoje tehnologije za bušenje horizontalnih bušotina na velikim rastojanjima. Zato neće biti teško osvajanje budućih nalazišta u priobalnim delovima Karskog i Pečorskog mora. Zahvaljujući tome povećaće se rentabilnost eksploatacije za kompaniju. Neće biti potrebne ni ogromne platforme – veštačka ostrva. To i mnogo drugo povećava konkurenciju između kompanija koje će biti zainteresovane za nove projekte. I bez borbe za pravo da budu partneri operatera budućih nalazišta sigurno neće proći, smatra Konstantin Simonov:

- Bezuslovno, biće konkurencije. Ali, treba imati na umu da danas nema tako mnogo kompanija koje poseduju finansijske resurse i tehnologije: ExxonMobil, Eni, RoyalDutchShell, Total. Biće mnogo onih koji će želeti da učestvuju. Postoji veliko interesovanje za Arktik, između ostalog, i za ruski. Znamo da „Rosneft“ već ima projekte s kompanijom ExxonMobil u Karskom moru. Čak ni sankcije ne utiču na ove projekte. Zato će sve velike zapadne kompanije biti spremne da pregovaraju s ruskim državnim kompanijama koje će najverovatnije biti operateri novih projekata.

Rosneft namerava da ove godine aktivira radove na postojećim projektima na Arktiku. Između ostalog, godinu dana pre planiranog roka počinje rad na prvoj bušotini upravo u Karskom moru. Po računici ruskih stručnjaka udeo nafte koja se vadi na podvodnom kopnu arktičkih mora za 10 godina može iznositi do 5% ukupnog obima, a gasa do 10%. Ove cifre se navode u projektu Energetske strategije Rusije do 2035. godine. Interesovanje stranaca za arktičke projekte na ruskoj akvatoriji podstiču i međunarodni stručnjaci. Tako po prognozama Američkog geološkog društva kopno ispod polarnih mora sadrži preko 20% neispitanih rezervi ugljovodonika. Veći deo pripada Rusiji.

Oleg Obuhov,