Mesto života za „Pastera“

U Madridu je završen prvi seminar za izbor mesta iskrcavanja marsohoda Paster rusko-evropske misije EkzoMars. Članovi radne grupe razmotrili su 8 potencijalnih rejona od kojih će ovog leta biti odabrana 3 ili 4 kandidata.

Priprema misije EkzoMars teče pred našim očima i ove godine naučna zajednica treba da odredi lik već drugog dela misije, koji podrazumeva marsohod i rusku platformu za sletanje sa kompleksnom naučnom aparaturom.

Marsohod Paster je deo drue etape rusko-evropske misije EkzoMars sa lansiranjem 2018. godine. Njen cilj zvuči standardno – istraživanje Marsa sa tačke gledišta traženja uslova za rađanje ili održavanje života na njemu. Reč je kao prvo o slu – od čega se sastoji i koju ulogu u njegovoj evoluciji je imala voda, kao drugo – o atmosferi, pre svega, o njenim malim komponentama koje mogu da svedoče o savremenoj geopolitičkoj ili čak biološkoj aktivnosti na planeti.

Izbor mesta za sletanje je odgovorni zadatak, pošto region budćih istraživanja treba da bude zanimljiv za naučnike, prilično udoban za inžinjere (od njegovog položaja između ostalog zavisi shema leta) i više ili manje bezbedan, jer finalni stadijum sletanja teče automatski. Pri tome tačno pogoditi gde će se tačno desantni modul dotaći Marsa nije moguće, i mesto sletanja predstavlja elipsu veličine 104 puta 19 kilometra.

Sredinom decembra 2013. godine Evropska kosmička agencija i Ruska kosmička agencija objavile su prijem predloga na region sletanja od članova planetarnog udruženja. Mesta-kandidati treba da budu prilično drevni, ne mlađi od 3,6 milijarde godina, pošto se smatra da optrilike u to vreme na Marsu je bila tečna voda. Pored toga, tragovi delovanja vode treba da budu vidljivi na snimcima ovog mesta, isto kao i gole stene. Drugim rečima, pejzaž treba da bude prilično raznovrstan. Konačno, marsohod treba da bude u stanju da se približi bar nekim takvim golim predelima, a čitav region treba da ne bude previše prašnjav – prašina na Marsu obziljna je opasnost po tehniku.

Krajem februara 2014. godine radna grupa za izbor mesta sletanja projekta EkzoMars dobila je 8 prijava, i krajem marta održan je prvi seminar posvećen tom pitanju. Njegov cilj je da se shvati koji regioni su najperspektivniji za dalje proučavanje.

Naredni korak trea da učine članovi radne grupe, gde ulaze i predstavnici Rusije: Instituta za kosmička istraživanja RAN, Instituta za geohemiju i analitičku hemiju Vernackog RAN, naučno-proizvodnog udruženja Lavočkin, Centralnog naučno-istraživačkog instituta mašinogradnje. Uzimajući u obzir sve navedeno na saminaru do leta oni treba da odrede spisak od tri ili četiri varijante. Ovi regioni zatim treba da budu proučeni pomoću marsovskih orbitalnih uređaja, u prvom redu evropskog Mars-Ekspsred. Konačna odluka će biti doneta približno godinu dana pre lansiranja, 2017. godine.

EkzoMars je jedan od osnovnih projekata planetarnog programa kako Rusije, tako i Evrope, zato je pažnja prema njemu posebno velika. Tako je ovih dana u Velikoj Britaniji bio svečano otvoren poligon – imitator površine Marsa za ispitivanje maketa marsohoda. Ali naučnike i dalje brinu naučni instrumenti.

Ako su uređaji i opšta shema prvog dela misije (lasiranje 2016. godine) već određeni, drugi deo – gde osim Pastera ulazi i ruski desantni modul sa platformom za sletanje – još je u stadijumu određivanja. Trenutno se određuje finalni sastav naučnog optrećenja na platformi za sletanje. Paster će proučavati Mars, kretati se po njemu, a uređaji na platformi za sletanje će vršiti monitoring uslova na planeti u jednoj tački. Tako osim pogleda u prošlost Marsa, mi ćemo dobiti podatke o njegovoj sadašnjici: šta određuje vreme i uslove na Crvenoj planeti.

Olga Zakutnjaja,