Roskosmos – NASA: potpuni raskid?

Odbijanje saradnje sa Rusijom od strane NASA pre svega će naneti štetu SAD i njihovom kosmičkom programu. Ukoliko i bude dobitnika, onda su to privatne firme kosmičke tehnike. Koristeći «krimsku temu», njihovi lobisti pokušaće da ubede Kongres da izdvaja veća sredstva za potrebe NASA, samim tim – za svoje projekte.

NASA je dobila funkciju «biča», da se «kažnjava» Rusija za Krim. Internet izdanje «The Verge» objavljuje interni cirkular agencije, koji nalaže da se prekinu kontakti sa ruskim kolegama na sve teme, osim MKS. Tvrdi se, da je takvu direktivu agencija dobila iz Bele kuće. Međutim smanjenje veza sa Rusijom preti budućim svemirskim programima upravo SAD,- iznosi uverenje američki naučnik, stručnjak za rakete, pisac Džejms Oberg. «Ukoliko nešto odbijete u vezi svemira, nije lako vratiti se nazad», - rekao je on za «The Verge».

Zavisnost SAD od Rusije u oblasti kosmosa, pre svega je vezana za dve stvari. Amerikanci bez «Sojuza» ne mogu svoje astronaute da dostavljaju na MKS: do 2017. godine ne planiraju se letovi privatnih brodova sa posadom. Osim toga NASA namerava da gradi novu tešku raketu na ruskim motorima «RD-180» (već su kupovani za rakete «Atlas»). Ukoliko Rusija preduzme recipročne mere, onda će iskoristiti najbolnija mesta, smatra direktor međunarodnih projekata Instituta nacionalne strategije Jurij Solozobov.

- Ukoliko nama kažu «sankcije», mi ćemo isto da izgovorimo tako divnu reč «sankcije». Da udarimo po astronautičkom programu SAD i njihovoj budućoj raketi-nosaču. Videćemo koja će buka najpre odjeknuti u Hjustonu, a zatim u Vašingtonu.

Već potpisani ugovori za isporuku «RD-180» ili kupovinu mesta za astronaute NASA na brodovima «Sojuz» neće biti neodoliva prepreka. Kada je reč o sankcijama, dolazi do dejstva političke više sile. Istina, kako kaže u nastavku ekspert, postoje i drugi načini.

Uvek postoji mogućnost, na primer, da se otpočne sa preventivnim servisom sistema upravljanja rakete, da se nađu neki razlozi, reopremanje lansirnih rampi. Ili zamena konstrukcije rakete.

Osim toga možemo se pozivati na druge partnere,- smatra profesor katedre orientalistike MGIMO (Moskovskog državnog univerziteta međunardnih odnosa) Sergej Družilovski.

- Iran je spreman za saradnju i da izdvoji sredstva za kosmos. Postoji još niz zemalja, koji će se sa zadovoljstvom uključiti u naš program.

Na Crvenoj planeti radi marsohod «Kurioziti», koji je opremljen ruskim instrumentima. Njihovi podaci stižu od američkih kolega u Moskvu. Komunikacije naučnika i razmena rezultata zajedničkih eksperimenata takođe će stradati,- upozorava vodeći naučni saradnik laboratorije spektroskopije IKI RAN Maksim Litvak.

- Zabrane komunikacija elektronskom poštom saradnika NASA i Roskosmosa. U ovoj situaciji rade naučnici sa obe strane. Sa naše strane – Institut kosmičkih istraživanja, sa njihove – Laboratorija reaktivnog kretanja. Tako da niti mi, niti oni trenutno ne shvataju u šta će se to pretvoriti.

Današnji konflikt odgovara privatnim firmama za kosmičku tehniku. Oni će imati više šansi za dobijanje potrebih sredstava za svoje projekte. Kongresmeni će radije finansirati progame privatnih svemirskih brodova NASA.

Osnovno je sada pitanje, da li će doći do potpunog «raskida» u kosmičkoj oblasti. Eksperti podsećaju, da u samom jeku hladnog rata, političke nesuglasice nisu bile smetnja za dve zemlje, a da ne ostvare spajanje «Sojuza» i «Apolo».

Boris Pavliščev,