Strani investitori se ne plaše da ulažu novac na Krimu

Krim dobija prve ponude od investitora. Po rečima predsednika Saveta ministara republike Sergeja Aksjonova, lokalne vlasti su već dobile ponude na nekoliko milijardi dolara. To je dvostruko više od godišnjeg budžeta republike. Iako iznos investicija po merama drugih ruskih regiona zasad nije velik, za početak je prilično solidan.

Strani investitori se nisu uplašili sankcija i spremni su da ulažu novac u rusku ekonomiju. Projekte na Krimu nameravaju da razvijaju nemački, holandski i austrijski biznismeni. Tako je juče zvaničnu ponudu ruskoj strani predao zamenik ministra za saobraćaj, inovacije i tehnologije Austrije Andreas Rajhart. Predstavnici poslovne delegacije nameravaju da u junu doputuju na poluostrvo s konkretnim predlozima.

Zanimljivo je da dok političari Starog sveta još uvek ne priznaju ponovno spajanje Krima s Rusijom biznismeni, naprotiv, ne kriju svoju želju da učvrste saradnju. I razumljivo je zbog čega. Kompanije, uglavnom građevinske, već su radile u Sočiju i imaju iskustva u saradnji s Rusijom. Evropljani će na Krimu imati idealne uslove za rad: mogu da se razvijaju u uslovima niske konkurencije i pod povoljnim uslovima. Austrijanci su to shvatili među prvima, smatra direktor-upravnik grupe kompanija „Alor“ Sergej Hestanov.

- Ocene stanja na Krimu od strane EU su prilično složene. I u ovim uslovima se mnoge kompanije iz Evropske unije jednostavno plaše da posluju na ovoj teritoriji. Zbog toga će odluka o dolasku ovih kompanija na Krim predstavljati svojevrstan presedan. I upravo na njihovo iskustvo će se orijentisati druge kompanije iz Evropske unije.

Rad vodećih evropskih kompanija na poluostrvu znači da, kao prvo, EU de facto počinje da priznaje ponovno sjedinjenje Krima i Rusije, a kao drugo, da zemlje Starog sveta vide veliki potencijal ovog subjekta Ruske Federacije.

Ključnu oblast će najverovatnije predstavljati turizam, ali na Krimu, osim ovoga, ima još mnogo zanimljivih pravaca: izgradnja puteva i infrastrukture, poljoprivreda, vinarstvo, hemijska industrija i vađenje ugljovodonika, smatra direktor Instituta za inovacije, infrastrukture i investicije Marina Udačina:

- Pre svega, investitore može da privuče turističko-rekreativni potencijal poluostrva. Na primer, Krim je 2012. godine ušao u 20 najprivlačnijih turističkih destinacija po verziji časopisa NationalGeographic. Što se tiče drugih oblasti, to su, naravno, poljoprivreda i prehrambena industrija. Klimatski uslovi poluostrva će omogućiti da se na njegovoj teritoriji gaji veliki broj raznovrsnih poljoprivrednih kultura. I napokon, zanimljiva je hemijska industrija koja je svojevremeno predstavljala izvozno jezgro Krima.

Sad se aktivno razmatraju i planovi kineskih investitora za realizaciju velikih projekata na poluostrvu: izgradnja luke za velike brodove i investiranje u poljoprivredu. Kineskim investitorima su posebno zanimljivi projekti u oblasti alternativnih izvora energije. Po rečima potpredsednika vlade Rusije Arkadija Dvorkoviča, Peking i Moskva su se već dogovorili o razmatranju ovih projekata.

Ksenija Meljnikova,