Azija drži zemlju između globalnog otopljavanja i zahlađivanja

Azija je najosetljivija prema promenama klime, a istovremeno je ovaj kontinent glavni činilac uticaja na klimu. Zagađivanje atmosfere usled ljudske delatnosti u azijskim zemljama, koje se brzo razvijaju, utiče na globalnu klimatsku situaciju.

Azija nije samo najveći kontinent, već i najveći zagađivač vazduha. Prema izbacivanjima gasova, koji prouzrokuju efekat staklenika, ona je uzrok globalnog otopljavanja, a prema količini prašine i čestica aerosola, čija koncentracija vodi zahlađivanju – Azija zauzima prvo mesto. Komentar rukovodioca programa Klima i energetika Svetskog fonda divlje prirode Alekseja Kokorina.

- Azija je glavni izvor izbacivanja čestica aerosola, kao i čađi, takozvanog «crnog ugljenika», koji stižu i u Arktik, i u Antarktik. Arhaične peći, koje koriste radi grejanja kuća u Južnoj Aziji, Kini, Indiji – to je jak izvor. Prema jačini stizanja čestica aerosola to je slično šumskim požarima u Rusiji, svesni smo koliko je to mnogo.

Među azijskim zemljama je lider Kina. Ova je zemlja najveći u svetu potrošač uglja. U nekim regionima Kine nivo zagađivanja vazduha 400-struko veći od ograničenja, koja je uvela SOZ. Doduše, u tome ima i pozitivna okolnost, - ističe glavni urednik časopisa «Ekologija i život» Aleksandar Samsonov.

- Izbacivanja oksida sumpura u Kini se mogu uporediti s prirodnom delatnošću vulkana. Ti oksidi sumpora vode zahlađivanju, zato Kina uzdržava globalno otopljavanje. Međutim, to je zagađivanje atmosfere.

Klima se na planeti stalno menja. Postoji nekoliko činilaca, koji utiču na to. Neki su dobro istraženi. Naprimer, efekat stakljenika je uvek bio prisutan na Zemlji. Čak i njegovo povećanje usled ljudske delatnosti naučnici davno prate. Što se tiče zasenjavanja planete zbog prašine, ono je manje istraženo, - kaže Aleksej Kokorin.

- To ne znači da je vazduh postao mutan, zagađuju se oblaci. Gornja granica oblaka postaje tamnija, te gore odbija sunčevu svetlost. Naučnici dele čestice aerosola na organski ugljenik i crni ugljenik: prvi odbija sunčevo zračenje, drugi ga gasi. Pri tome nijedan od njih ne spada u konvenciju UN o promeni klime.

Naučnici su počeli da aktivno istražuju čestice aerosola relativno nedavno. Mada su izbacivanja prašine kratke pojave, jer se ona brzo taloži, međutim, to je veliki problem za našu gereaciju. U skladu sa konvencijom UN o promeni klime danas se u svetu preduzimaju veliki napori u smanjenju izbacivanja u atmosferu, kao i pružanju pomoći zemljama, najpovredivijim u vezi sa posledicama od promene klime. Međutim, bez obzira na to, što tempo poboljšavanja situacije je dosta visok, ni od transporta, ni od industrije se ljudi ne odriču. Zato naučnici imaju puno posla.

Kira Kalinina,