Ruski teleskop na Kanarskim ostrvima?

Na Kanarskim ostrvima bi mogao biti izgrađen džinovski teleskop, saopštio je rektor MGU Viktor Sadovničij. Planira se da projekat bude realizovan u saradnji sa predstavnicima Kanarskih ostrva. Ako bude završen, novi instrument će po veličini nadmašiti čak i budući optički 39-metarski teleskop Evropske južne opservatorije. Postoje samo dva pitanja: da li će Rusija moći da izgradi takav instrument i kakve projekte sa njim planira?

Vest o mogućoj izgradnji džinovskog teleskopa, prvi put je obišla ruske medije u martu, a krajem aprila je stigla i do engleskih mreža. Povod za saopštenje o projektu bilo je potpisivanje sporazuma o naučnoj saradnji između rektora Moskovskog državnog univerziteta Viktora Sadovničija i predsednice Kanarskih ostrva Pauline Rivero Baute, koji predviđa izgradnju teleskopa na Kanarskim ostrvima. Postoji informacija da bi, osim Rusije i Španije, u izgradnji mogle da učestvuju i Nemačka i Švajcarska; Ruska Federacija bi dobila četvrtinu vremena na posmatranje. Izvori, takođe, daju i različite karakteristike budućeg uređaja: prečnik ogledala teleskopa bi trebao imati ili 40, kako se navodi na zvaničnom sajtu MGU, ili 60 metara. Međutim, obe cifre - su nezamislive: kod najvećeg postojećeg optičkog teleskopa prečnik glavnog ogledala je jedva malo viši od 10 metara. Čak i Evropski izuzetno veliki teleskop u Evropskoj južnoj opservatoriji, koji samo što nije počeo da se gradi, imaće ogledalo prečnika 39 m.

Izjava se pojavila neposredno pred javnu raspravu o perspektivama astronomije i astrofizike u Rusiji, koja je održana u Ministarstvu prosvete i nauke 24. marta. Vidljiv je porast interesovanja za ovu oblast nauke u Rusiji, gde se zemlja ne nalazi među liderima, čak ni po "instrumentalnom" parametru. Najveći teleskop u Ruskoj Federaciji - 6-metarski optički BTA  (Specijalna astrofizičeska opservatorija Ruske akademije nauka) u Kabardino-Balkariji, izgrađena je `70-ih godina. Dimenzije ostalih - 2 i manje metara. Poenta, međutim, nije toliko u prečniku, koliko u činjenici da postoji vrlo malo mesta sa dobrom astroklimom. Zato je teško unapređivati astronomiju, oslanjajući se samo na "unutrašnje resurse", ako nije ni nemoguće.

Jedan od izlaza iz ove situacije nalazi se na stolu već nekoliko godina - uključivanje Rusije u postojeće međunarodne saradnje, pre svega sa Evropskom južnom opservatorijom. Geografski, EJO se nalazi u Čileu, u pustinji Atakama, gde su uslovi za posmatranje jedni od najboljih na Zemlji. U arsenalu opservatorije - četiri 8-metarska optička teleskopa, sistem instrumenata koji funkcioniše u milimetarskom opsegu, itd. U konzorcijum EJO ulazi 15 zemalja.

Rusiji se predlaže da postane punopravni član EJO. To znači, sa finansijske tačke gledišta 120 miliona evra, a sa tačke gledišta nauke - mogućnost da se, tako reći, odmah priključi istraživanjima koristeći najsavremenije instrumente današnjice, da učestvuju u razvoju strategija posmatranja. Rusija će moći da učestvuju i u izgradnji džinovskog teleskopa - 39-metarskog E-ELT, koji će, prema rečima pristalica projekta, doprineti razvoju relevantne industrije u zemlji.

Stupanje u EJO je skupo i preti da "zamrzne" razvoj sopstvenih ruskih posmatračkih sredstava. Ipak, šta se može dobiti na "kraju", ako projekat ipak bude realizovan?

Kanarska ostrva su poznata po dobroj astroklimi, ali, u ovom slučaju, ključni faktor je vreme i ponovo novac. Čak i pod pretpostavkom da se projekat više-manje brzo stane realizovati, očekivati da se džinovski teleskop izgradi za manje od deset (verovatnije dvadeset) godina, je nemoguće. Štaviše, astronomi ističu da Rusija trenutno nema potrebnu tehnologiju za izgradnju takvog instrumenta, što će takođe produžiti vreme realizacije. A kada će onda 40-metarski džin biti izgrađen? Najverovatnije, već će proraditi E-ELT, i prvi "krem" radova na tako moćnom instrumentu, verovatno će biti skinut. Pored toga, do tog vremena ruski astronomi će još uvek biti lišeni punopravnog učešća u velikom međunarodnom projektu. A novac za teleskop na Kanarskim ostrvima neće biti ništa manji -troškovi budućeg ruskog astronomskog instrumenta se procenjuju na 500 miliona evra. Naravno, oni nisu odmah potrebni. Čak i da EJO Rusiji ponudi odloženo plaćanje na 10 godina, finansijski problem ostaje i dalje osetljiv.