Neobičnosti posmatranja izbora u Avganistanu

Ruski posmatrači nisu videli svoje principijalne i vrlo dobro plaćene zapadne kolege na proteklim predsedničkim izborima u Avganistanu. Ocenu „čistoće“ izbora u toj zemlji, kao i svuda, poverili su saradnicima specijalizovanih struktura velikih međunarodnih organizacija. Između ostalog Birou OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

Krajem marta ovaj biro je odbio da uključi ruskog kanidata u sastav grupe za pomoć i održavanje predsedničkih i lokalnih izbora 5. aprila u Avganistanu. MSP Rusije tada je izjavilo da slični koraci potkopavaju poverenje prema radu ove institucije OEBS-a. Kako je kasnije ispostavilo, nije bilo šta da se potkopava.

Delegacija CIK Rusije na ove izbore je ipak doputovala. Sasvim zvanično – na poziv Nezavisne izborne komisije Avganistana. I ovde ju je čekalo nekoliko iznenađenja. Kao prvo, Rusija je bila jedina zemlja koja je uputila nacionalnu delagaciju. Nacionalne posmatrače iz zapadnih zemalja na izborima Rusi nisu sreli. Jedini predstavnik Zapada koga su sreli na jednom od birališta bio je dopisnik Fajnenšl Tajmsa. Gde su bili ostali?

Većina zapadnih zemalja i međunarodnih organizacija, bez obzira na sasvim mirnu situaciju za vreme izbora, odabrala je da izvodi zaključke na osnovu tuđih reči, koristeći lokalne posmatrače – predstavnike kandidata i raznih društvenih udruženja. Zaposlili su ih četvrt miliona. A u uozi 170 međunarodnih posmatrača većina zemalja je jednostavno registrovala sardnike svojih ambasada. Ali i oni, i predstavnici raznih struktura EU, prema rečima Specijalnog predstavnika Generalnog sekretara UN za Avganistan i šefa Misije UN za pružanje pomoći Avganistanu Jana Kubiša, odabrali su da prate tok izbornog procesa ne napuštajući svoja radna mesta u dobro utvrđenim i izolovanim od spoljnog sveta ofisima. Naravno, takvo ponašanje deluje ne previše pristojno. Ali u ljudskim smislu diplomate je moguće razumeti – posmatranje izbora nije njihov osnovni posao. Za razliku od ODIHR.

A taj biro, čiji saradnici u Avganistanu dobijaju velike dodatke za izvršavanje direktnih službenih obaveza u zoni povećanog rizika, postupio je isto kao i ostale slične međunarodne organizacije – pred njihov početak evakuisao je svoje predstavnike iz Avganistana u Tursku. Za vreme izbor, u Kabul su se vratila samo 4 predstavnika ODIHR! Posle toga su postale jasni pravi razlozi ne želje ovog biroa da uključi Ruse u svoj rad. Ko želi da otkriva licima sa strane tajne bezbednog dobijanja velikih plata u izbornom biznisu?

Lokalnim kadrovima su se ograničile i organizacije Forum za slobodne i poštene izbore i Nacionalni institut demokratije koje finansiraju SAD, kao i posmatrači britanskog MSP. Tako da su ovi izbori na Zapadu bili proglašeni demokratskim na osnovu reči lokalnih volontera. Ne čudi što je ODIHR smatrao sve izbore novijeg vremena u Avganistanu demokratskim. Počev od imenovanja 2001. godine „privremenog“ predsednika Avganistana Hamida Karzaja, mada je međunarodna zajednica tada zvanično smatrala legitimnim predsednika Burhanudina Rabanija. Pa i kasnije ponovne izbore niko osim Zapada nije smatrao poštenim.

Ovog puta 7. aprila generalni sekretar UN je izjavio da su izbori 2014. godine označili važan korak ja prvoj demokratskoj predaji vlasti u Avganistanu. Bez obzira na pretnje talibana, Avganistanci su zaista izašli na birališta. Novi predsednik – nove nade. Izbori bi nesumnjivo bili ojačani prisustvom na biralištima novih evropskih prijatelja Avganitana. Nije uspelo.

Ove godine izbori u jednoj „problematičnoj“ zemlji delimično su prošli. Još u tri očekuju se uskoro. Samo da li će moći da se veruje zaključcima ODIHR posle avganistanske konfuzije?

Vadim Fersovič,