Kameron i religija - kako na to gledaju Britanci

Britanski premijer Dejvid Kameron izazvao je veliko nezadovoljstvo liberalnog dela kraljevstva, svojom izjavom da je Britanija -hrišćanska zemlja i da je hrišćanstvo mnogo uticalo na njen razvoj kao države.

50 poznatih Britanaca - naučnici (uključujući jednog nobelovca), diplomate, pisci, umetnici, glumci napisali su ministru otvoreno pismo. U njemu se kaže, da Kameron svojim rečima deli zemlju, ignorišući doprinos ne-hrišćana - muslimanskog stanovništva, hindusa, budista, Jevreja, ateista i ostalih, njenom razvoju.

Uoči Uskrsa, anglikanac Kameron je u svom dugom pismu, objavljenom u najvećem anglikanskom listu na svetu The Church Times, podsetio na doprinose hrišćanstva i na svoju religioznost. Međutim, bura se i dalje ne stišava. Nakon napada na Kamerona od strane pristalica verske političke korektnosti, na njegovu stranu su stale pristalice Anglikanske crkve. Inače, ona je državna crkva u Velikoj Britaniji. Kralj više ne postavlja anglikanske episkope kao nekad, već to radi parlament. Kandidature Primata i biskupa se usaglašavaju sa premijerom.

U društvu nešto nije sasvim u redu, ako je i danas potrebno da se brane prava hrišćanstva, smatra član Doma parohijana Generalnog Sinoda (vrhovno upravno telo) Anglikanske crkve Kristina Ris.

- Premijer je apsolutno u pravu: mi smo hrišćanska zemlja. Velika Britanija je bila i ostala istorijski i kulturno hrišćanska zemlja stotinama godina. Drago mi je da premijer ima dovoljno hrabrosti da otvoreno kaže o svojoj hrišćanskoj veri. Što se tiče njegovih kritičara, to je nešto na šta smo navikli. Napadi na hrišćanstvo su česti. Kritičari Kamerona ne bi rekli ni reč, da je premijer, na primer, rekao da mu budizam pomaže da živi u miru sa samim sobom. Kritikovati premijera i hrišćansku veru danas je postalo veoma lako.

Treba reći da potez Kamerona nije sasvim uobičajen za britanske premijere modernih vremena. Dauning Strit 10 nikada posebno nisu doticala svoja i tuđa verska opredelenja. Međutim, premijer-laburista Toni Bler, odjednom je izjavio da će sve svoje nastupe završavati sa rečima "Bog te blagoslovio". Bler se bori za svoj "božji kraj", sve dok mu nisu skrenuli pažnju da bi to "bilo previše američki". Bler, istina, nije tipični britanski premijer. Posle izbora 1997. godine prešao je iz protestantizma u veru svoje supruge - katolicizam. To se nikada ranije nije desilo u Engleskoj.

Zli jezici iz kluba političkih protivnika tvrde da u postupku Dejvida Kamerona nema ništa religiozno. Da je sve to čista politika. U maju i na leto će biti održani izbori u Velikoj Britaniji, prvo za Evropski parlament, a zatim i lokalni. A u 2015. godini - opšti parlamentarni izbori. Stvar je u tome, da će na tim izborima konzervativci biti pod snažnim pritiskom kandidata desnice i radikalne desnice. Posle ekonomske krize, velike nezaposlenosti, problema sa ilegalnom imigracijom, veliki broj birača veruje da ih je do toga dovelo upravo - tržišno-imigracioni liberalizam torijevaca.

Lider nacionalističke Partije nezavisnosti Ujedinjenog kraljevstva Najdžel Faradž, na primer, predviđa "politički zemljotres" u Velikoj Britaniji, nakon pobede njegove partije na izborima za Evropski parlament i pobede na opštim izborima 2015. godine. Njegovi recepti za lečenje od britanskih muka nemaju religiozni karakter: "Britanija - za Britance" i "Dosta je plaćanja neradnicima u EU"

- Potrebna nam je postevrounijska Britanija sa razumnom, otvorenom imigracionom politikom. Ova politika se svodi na sledeće: mi pozdravljamo imigrante, ali ćemo pratiti kvalitet i kvantitet onih koji se nalaze u Britaniji.

Dakle, Kameronova religioznost ima otvorenu političku konotaciju. Kameron će morati da traži dodatne glasove u svim slojevima britanskog društva. Ali, hrišćani će ostati većina na ostrvu. Prema nedavnoj anketi, hrišćani čine 54-59% stanovništva Engleske i Škotske.

Po ugledu na Kamerona, na hrišćanske grupe trenutno igraju i političari u Nemačkoj, Holandiji, Španiji, Danskoj, Austriji. Religiozne vrednosti su postale deo predizbornog kolorita.

Andrej Fedjašin,