U Jaltu će se vratiti filmski forum

Poluostrvo Krim ponovo postaje privlačno za stvaralačke snage Rusije, kao što je bilo početkom 20. veka i u sovjetsko doba. U svakom slučaju, filmski umetnici već razmatraju mogućnost obnavljanja Jaltinskog filmskog studija i održavanja u Jalti filmskog festivala.

Prilikom susreta s predsednikom Rusije ministar kulture Vladimir Medinski je saopštio:

- Mislim da ćemo već ove godine preporoditi Jaltinski filmski festival i festival dečijeg filma u Gurzufu. Jaltinski filmski studio ima ogromne tradicije. On je bio jedan od glavnih filmskih studija Sovjetskog Saveza. Zato mi se čini da obnavljanje filmskih festivala, kao i podrška drugih događaja, kao što, recimo, međunarodni džez-festival u Koktebelju će privlačiti na Krim turiste iz čitave Rusije. Uveren sam da će u oglednoj budućnosti Krim privlačiti turiste iz čitavog sveta.

S obzirom na to da su festivali davno postali u Rusiji svojevrsna alternativa običnim demonstracijama filmova, svaki obožavalac sinematike će oberučke glasati za novi festival. Prvo se postavlja pitanje – šta se planira obnoviti? Glas Rusije se obratio autoritativnim ekspertima, ali nije dobio jasan odgovor. Između ostalih, direktor Državnog centralnog filmskog muzeja Naum Klejman je rekao:

- Možda je tamo bio neki festival, ne znam. Možda je bio regionalni ili dečiji festival. Znam da je Muzej Čehova organizovao neki dečiji festival. Međutim, nije on bio tradicionalni festival, nije bio konkurs, samo demonstracija filmova za decu, mlade... Pošteno govoreći, ne znam, šta se tamo planira obnoviti.

Verovatno je reč o festivalu Kino-Jalta, - pretpostavlja reditelj Valerij Pendrakovski, koji je bio na čelu Jaltinskog studija početkom 2000-h godina. On je bio i jedan od osnivača festivala, u kojem su učestvovali filmski umetnici Rusije i Ukrajine. U intervjuu Glasu Rusije Pendrakovski je precizirao.

- Taj se festival nazivao Kino-Jalta. On se održavao u toku 5 godina – od 2000. do 2005. godine. Zatim se on pretvorio u festival producentskih filmova, koji je imao isti naziv, ali je na čelu tog festivala bio producent Renat Davletjarov. Festival se održavao 2006. i 2007. godine, zatim je bio zatvoren.

Razume se, forum Kino-Jalta je imao ambicije da postane međunarodni, ali to nije bilo ostvareno. Možda će danas, kada je Jaltinski festival pomenut na najvišem nivou, sve biti drugačije.

Što se tiče jaltinskog filmskog studija, u sovjetsko doba je on zaista bio dobar. On je bio baza za snimanje različitih filmova svih filmskih studija zemlje, kao i samostalni studio. Taj je studio snimao 5-6 filmova godišnje. Prirodno je da se posle raspada Sovjetskog Saveza filmski studio promenio. U kriznoj situaciji su se našli filmski studiji u Moskvi, Peterburgu, ne samo u Jalti. Potencijal snimanja filmova je svuda pao – na Krimu više nisu snimali sopstvene filmove.

Hoće li biti u Jalti obnovljena sopstvena proizvodnja je pitanje budućnosti. Prema mišlenju rukovodioca Mosfilma Karena Šahnazarova, ne bi trebalo tamo graditi paviljone slične onima u Mosfilmu, oni neće biti traženi. Međutim, jedinstvena krimska priroda je ranije privlačila filmske umetnike, nema sumnje da će privlačiti i u budućnosti.

Upravo na Krimu su bili svojevremeno snimljeni omiljeni filmski hitovi, kao što su «Kavkaska zarobljenica», «Deca kapetana Granta», «Pirati 20. Veka», «Solaris», «Čovek-amfibija», «Čovek s aleje Kapucina». Publika će biti srećna, ako državna pažnja prema Jaltinskom studiju bude rezultirala nastankom novih sličnih filmova.

Rita Bolotska,