Majdan i oni koji imaju od njega vajdu

Revolucija u Ukrajini nije završena, izgleda, ona ulazi u novu fazu. Zemlja je na rubu defolta, zapadni "jastrebovi" osećaju se u zemlji punopravnim gazdama. Međutim, mogući su već prethodni rezultati svrgavanja zakonite vlasti i realizacije takozvanog projekta asocijacije Ukrajine s Evropom.

Oni su ništavni: država je na rubu podele, nelegitimne vlasti nemaju podršku stanovništva, građani zemlje sa 45 miliona stanovnika misle ne na to, u koji će evropski grad oni ići prilikom godišnjeg odmora, već čime da nahrane porodicu u uslovima građanskog rata i ekonomije, koja crkava.

Ono, što je počelo kao borba protiv korupcije i priključenje evropskim vrednostima, pretvorilo se u rizik nestanka Ukrajine u današnjim granicama sa svetske političke karte. Zapadni stratezi, opsednuti idejom da konačno odvoje zemlju od njenog istočnog suseda, stvore oko Rusije zonu nestabilnosti, uložili su u ostvarivanje svojih planova mnogo napora. Oni su utrošili za to u najmanju ruku 5 mlrd dolara, kako je priznala pomoćnik državnog sekretara SAD Viktorija Nuland. Doduše, to se nazivalo investicijama u razvoj demokratije.

Dakle, demokratija je došla: u predsedničkim izborima, koje su zakazale nove neligitimne vlasti, neće učestvovati čitavi regioni, koji su objavili nezavisnost. Nastavljaju se krvave borbe na istoku, NATO-ovi eksperti se osećaju kao kod kuće na ukrajinskim atomskim elektranama, gasovodima, termoelektranama, u armijskim jedinicama, toplim kijevskim kabinetima, dok se rođaci i prijatelji vašingtonskih činovnika nalaze u rukovodstvu energetskih kompanija «Nezaležne» (nezavisne) zemlje. Zemlja naglo gubi samostalnost, što se dešava u skladu s najgorim scenarijem, koji podseća na jugoslovenski. Nisu slučajne informacije da su u Ukrajini aktivirali rad «crni transplantolozi», kao što je bilo na Kosovu. Kandidat istorijskih nauka Andrej Marčukov je istakao da i iza prve, "narandžaste" revolucije u Ukraini, i iza današnjih događaja stoje SAD i njihovi saveznici.

Događaji, koji su počeli u novembru protekle godine, 2014. godine sigurno neće biti završeni. Današnja situacija permanentne političke i ekonomske krize će trajati nekoliko godina. Samo postojanje Ukrajine kao samostalnog nacionalno-državnog projekta nalazi se pod znakom pitanja. Narod Krima ne želi da živi s Ukrajinom, te se vratio u sastav Rusije. Narod Donecke i Luganske oblasti se odvojio, imamo faktički samostalne države. Oni nisu više Ukrajina. Očekuje nas nastanak projekta Novorosija.

Paradoks se sastoji u tome što, svrgnuvši oružanim putem zakonitog predsednika i imenovavši sebe rukovodiocima zemlje, kijevska hunta odbije za milione ljudi na istoku Ukrajaine elementarno zakonito pravo na život, mir, mogućnost da misli i govori onako, kako su to činili njihovi preci. Takva politika je osuđena na propast, kijevski vladari su očiti privremeni favoriti. Pitanje je samo u tome koliko oni mogu da se održe i kakvu štetu će naneti zemlji.

Inače, ona je i danas već ogromna. Ruše se ekonomske veze s tradicionalnim partnerom – Rusijom, kao i predstave građana Ukrajine da se vlasti biraju samo legalnim putem. Zato glavni profiteri neće biti lideri Majdana – takve ljude Zapad po potrebi izdaje, već njihove gazde iz Vašingtona i Brisela. Oni su postigli nestabilnost u Ukrajini, koja, između ostalog, može da zahvati i Evropu. Direktor Instituta ruskog inostranstva Sergej Pantelejev smatra da su samo najveći politički igrači u stanju da odreše "ukrajinski čvor".

Ako putem složene diplomatske igre ne bude nađena formula, kada Amerikanci shvate da su stvarno preterali – Evropljani su počeli da shvataju da ovo nije njihova igra, onda sa gledišta velike geopolitike rešenje ukrajinskog pitanja se nalazi u sredini velikih igrača. Onaj ko je zamrsio stvar, mora da je sredi.

Inače, sudeći prema iskustvu Libije, Iraka i Avganistana Amerikanci ne umeju i ne žele da to čine. Ta "počasna misija", sudeći po svemu, pripašće ukrajinskom narodu i novim, zdravim političarima, koji moraju ranije ili kasnije da dođu i počnu da spasavaju svoju državu. Nažalost, njihovo vreme još nije došlo.

Ilija Harlamov,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut