Sankcije protiv Rusije udaraju po baltičkim zemljama

Sankcije protiv Rusije već se odražavaju na ekonomiju baltičkih republika. Posle krize 2008. godine jedva označeni ekonomski napredak ponovo je pod znakom pitanja. Zatvaraju se tržišta za plasman proizvoda, bitno se smanjuje tranzit ruskog tereta. Deo preduzeća je već primoran da otpušta radnike, neka se sasvim zatvaraju.

Detalji u reportaži dopisnika Glasa Rusije Vitalija Fotina.

Postoji činjenica koju zvanična istorija baltičkih republika voli da prećuti — razvoj ekonomije ovih zemalja direktno zavisi i zavisiće od Rusije. Baltik kao što je bio od vremena Petra Velikog tranzitna zona za istočnog suseda, tako i ostaje, bez obzira na ulazak Estonije, Letonije i Litvanije u antiruske vojne blokove i zapadne saveze. Poslednje sankcije EU protiv RF već su udarile po baltičkim zemljama. Većina tereta koji ideo preko luka Rige, Talina, Ventspilsa je ruska. Premijer Litvanije je priznao da Klajpedska luka već je obustavila eksport i reeksport u Rusiju, a to je oko milion tona tereta. Pored luka, ozbiljno su zabrinuti prevoznici, kod kojih zavisnost od tranzita dolazi do 80%. Letonska železnica praktično potpuno je opterećena usluživanjem upravo ruskog tranzitnog tereta.

U teškom položaju našle su se i druge grane. Udeo izvoza prehrambenih proizvoda u Rusiji iz Litvanije je oko 30%, a iz Letonije oko 45%. Sada promet trgovine osetno pada, što tera mnoga preduzeća da smanjuju svoje kapacitete, znači da otpuštaju radnike. U Letoniji po nekim ocenama može biti reči o smanjenju za 20% obima izvoza. Ovo je izjavio ministar ove pribaltičke zemlje Vjačeslav Dombrovski:

- Očekujemo smanjenje za preko 20%. I postoje osnove da se pretpostavlja da nezavisno od toga šta će se dalje desiti, to je zadugo. U datom trenutku je jasno da ona roba koju izvozimo u Rusiju, njena količina će opasti, cena će skočiti. I kao posledica potražnja će pasti.

Sve češće u baltičkim zemljama političari govore o traženju alternativnih tržišta za plasman. Ipak eksperti su uvereni da poljoprivreda na primer ne može da konkuriše evropskim proizvođačima. Roba baltičkih zemalja Evropi nije potrebna.

Političari igraju na dobru kartu u lošoj igri, tvrdeći da će EU kompenzovati gubitke ekonomiji od uvođenja sankcija. Biznis krugovi su ozbiljno uznemireni. Većina preduzeća smatra da takva dejstva mogu da unište mali i srednji biznis koji je iz bez ograničenja preživljavao teška vremena. Zato u društvu sve češće se čuje nezadovoljstvo. Interesi Brisela i Vašingtona kao partnera su dobra stvar, ali svoja košulja je bliže telu, uverena je bivši šef Konfederacije poslodavaca Letonije Elina Egle:

- Mislim da u datom trenutku treba da branimo svoje interese, a svoje ekonomske veze ipak malo da sačuvamo. Za većinu zemalja EU Rusija nije susedna zemlja, nije tako važan ekonomski partner kao za Letoniju.

Ozbiljno su zabrinuti i investitori. Bez obzira na to što baltičke elite toliko vole da govore o evropskim vrednostima, evropskoj integraciji i pomoći Evrope razvoju ovih zemalja, zvanični podaci neumitno ukazuju na to da najviše novca u baltičke zemlje ulažu Rusi. Ista situacija je na tržištu nekretnina. Ako se ovde doda i turizam, slika deluje vrlo žalosno. Podržavajući težnju Vašingtona, Letonija, Litvanija i Estonija seku granu na kojoj sede.

Vitalij Fotin,