Barak Obama pritiska na gas

Vašington obećava svojim evropskim saveznici zlatna brda i doline ako odbiju da uvoze ruski gas. Radi se o želji Vašingtona da "otključi" svoje evroatlantske saveznike u Starom svetu sa gasovoda po kojem dobijaju ruski gas.

"Neprijateljski" gas: još u februaru 2008. godine, direktor Nacionalne obaveštajne službe SAD Majkl Mekonel javno je nazvao Moskvu i Peking opasnošću za Vašington. Prema njegovim rečima, obaveštajna zajednica "ima strah od finansijskih mogućnosti Rusije, Kine i zemalja OPEK i od njihovog potencijalnog ulaska na strana tržišta radi realizacije finansijskog uticaja u svetu u svoje političke svrhe".

Vašington obećava da će snabdevati Evropu svojim gasom

Od dolaska u Ovalni kabinet Bele kuće, Obama je stalno izjavljivao: gas je rusko oružje, ne objašnjavajući kako Moskva namerava da ga iskoristi protiv zapadnoevropskih saveznika Vašingtona. Smenjivajući neugodne vlade? Postavljajući na teritoriji NATO saveza rakete "Topolj-M"?

Nema nikakvih odgovora. Posebno ne logičnih. Po scenariju gasnog "teatra apsurda" u izvođenju Vašingtona, u epilogu Evropa se rastaje od podmukle Rusije i baca se u zagrljaj uglednih SAD. Upravo Vašington obećava da će obezbediti gas za sve.

Libreto igre izgleda ovako. Tačno 100% potrebnog gasa Finska uvozi iz Rusije. Bugarska - 85%, Češka - 80%, Slovenija - 63%, Grčka - 55%, Poljska - 54%, Austrija - 52%, Mađarska - 49%, Belgija - 43%, Nemačka - 40%. "Gasprom" je u 2013. godini isporučio 30% od ukupnih potreba Evrope za gasom. Nema nikakvih pritužbi od potrošača, nema političkih zahteva od dobavljača.

A onda je počela "revolucija" u ​​Ukrajini. Vašington je osudio Moskvu za iskazivanje volje naroda Krima, američke diplomate su počele da hrane kolačićima ekstremiste na "evromajdanu", dok su političari sa Kapitol Hila obećali Kijevu svoju neograničenu podršku.

I Barak Obama je počeo da "vrši pritisak na gas", kao što je to radila u svoje vreme administracija Ronalda Regana, koja je svoju misija videla u maksimalnoj opstrukciji ruskog izvoza.

Američki gas iz škriljaca - za sada samo u projektu

Danas, iza želje Vašingtona da "oslobodi Evropu od ruske zavisnosti" stoji i primitivna pohlepa: SAD prete da će u bliskoj budućnosti izgraditi postrojenja za proizvodnju tečnog prirodnog gasa, a za tri do četiri godine da će sa njih obezbediti svoje saveznike u Starom svetu. Ne besplatno, naravno. Proizvodnja gasa iz škriljaca, prema mišljenju američkih eksperata, dovešće do toga da će do 2035. godine, proizvodnja gasa u Sjedinjenim Američkim Državama iznositi od 800 do 880 milijardi kubnih metara. Pri tom, u 2012. godini ona je dostigla samo 681 milijardu kubnih metara, zbog čega Amerikanci moraju da se oslanjaju na uvoz ove sirovine. Ipak - to neće biti u skorijoj budućnosti, koja će predstavljati najveću radost za Evropu.

Tačan rok američke gasifikacije još nije imenovan, a trebalo bi rešiti niz pitanja - prema uverenju vlade neznatnih, kao što je izgradnja preduzeća za preradu i brodova za prevoz gasa, rešenje problema mogućeg poskupljenja gasa u Sjedinjenim Američkim Državama nakon početka izvoza gasa u inostranstvo. Generalno, dobro bi bilo razumeti cenu projekta. Jer, danas mnogi stručnjaci argumentovano tvrde da će američki proizvodi za Evropljane biti još skuplji od ruskog gasa.

Cijena američkog gasa iz škriljaca

Ako uopšte dođe do toga: u svakom konkretnom slučaju, eksperti se delikatno izražavaju, "potrebno je uraditi dodatne procene, koliko je ekonomski održiva takva proizvodnja." Pokušajmo da dešifrujemo: prvo, razvoj takvih proizvodnih mesta je skupo, drugo, rupa, probijena u škriljcima daje priliv gasa u mnogo kraćem vremenskom periodu od konvencionalne gasne rupe. Iz ovog sledi jednostavni zaključak: neophodno je izbušiti sve više i više rupa, kako bi se održala proizvodnja, pošto njihova prosečna produktivnost opada.

A sada cifre: prema rezultatima svog rada u drugom kvartalu prošle godine, "Rojal Dač šel" otpisao je 2,4 milijarde dolara za gubitke u vezi sa razvojem gasa iz škriljaca u Americi. U 2010, "Ekson Mobil" je potrošio 25 milijardi dolara na kupovinu kompanija specijalizovanih za proizvodnju gasa iz škriljaca. Od tada, njegova dobit je opala za 25%, a sama proizvodnja gasa opada. Sve u svemu, stručnjaci u oblasti energetike smatraju, da će se visok nivo proizvodnje gasa u SAD održati još nekoliko godina, a da će onda, sa iscrpljivanjem rupa, početi da opada.

Pored lepih obećanja, šta može Vašington učiniti za svoje evropske saveznike? Može li ih on, uopšte, "otključiti" od ruskog gasovoda?

Evropa nema alternativu ruskom gasu

"Ja ne znam nikoga u svetu ko bi mogao da nam kaže kako Evropa u kratkom roku može da prevaziđe zavisnost od uvoza ruskog gasa," - rekao je 6. maja ministar ekonomije i energetike Nemačke Zigmar Gabrijel na sastanku sa kolegama iz "velike sedmorke". Nakon tradicionalnih poziva i obećanja da se efikasnije koristi energija, i traga za dodatnim rezervama i tradicionalnih kletvi na račun Moskve, koja se usudila da grize "demokratsku Ukrajinu", sedam ministara je tiho priznalo da nema brze alternative ruskom gasu. Američki škriljac neće spasiti Evropu. Možda i spase, ali tek nakon isteka tekuće decenije.

Što se tiče tako omražene kod američkog predsednika Rusije, njen predsednik je još u julu prošle godine, izneo svoj stav o gasu iz škriljaca: podsetio je da rast njegove proizvodnje u Americi naglo pada, da je cena proizvodnje gasa iz škriljaca pet puta veća od proizvodnje konvencionalnog gasa, i da "Rusija ima dovoljno mogućnosti i za razvoj gasa iz škriljca i za njegovu proizvodnju konvencionalnim putem".

Viktor Gribačev,