Gas za Evropu: Brisel ne traži lake puteve

Kijev su nagovorili: Ukrajina je saglasna da još jednom razmotri problem isporuka gasa sa predstvnicima EU i Rusije. Sastanak će najverovatnije biti održan 26. maja u Berlinu, saopštio je posle bilateralnih pregovora ruski ministar energetike i njegov kolega iz Evropske komisije.

Zaduženost Ukrajine pred Gaspromom dostigla je već 3,5 milijardi dolara. Gasni konern u skladu sa ugovorom namerava da pređe na pretplatu. Uzimajući u obzir stanje ukrajinske ekonomije, pretplate najverovatnije neće biti, i moguće je da će prekid isporuka gasa od 3. juna dovesti u pitanje tranzit ruskog gasa u Evropu. Kao prvo Gasprom se plaši da će Ukrajina po tradiciji započeti nedozvoljeno uzimanje plavog goriva namenjenog za transport evropskim potrošačima. Pored toga, raz osiugranje tranzita ukrajinski Naftogaz treba da do zime uskladišti u podzemne rezervoare određeni obim — a za to je potrebno još oko 4 milijarde.

Kijevske vlasti umesto racionalnog razmatranja za sada samo ističu zahteve — vratiti ”prethodnu cenu gasa”. Ipak cena ostaje ista već nekoliko godina - u skladu sa potpisanim ugovorom 2009. godine. Druga je stvar što je Rusija davala Ukrajini značajni popust -a li sada Kijev zahvaljujući svojoj mudroj politici i stalnom neplaćanju izgubio je pravo na njega. Bazičnu cenu Moskva ne namerava da revidira, a po postalim pitanjima spremna je na pregovore.

Cijena Gasrpoma za Ukrajinu do 1. aprila je iznosila 268 dolara za hiljadu kubnih metara. Ona je bila formirana kada su data dva popusta 2010. i 2013. godine. Od početka 2014. godine Kijev je prestao da plaća za gas. Tu je Rusija i objavila da ukida popust i da se vraća bazičnoj ceni od 485 dolara za hiljadu kubnih metara. Evropski komesar za energetiku sa kojim je 19. maja pregovarao Novak, smatra takvu cenu previsokom za Ukrajinu. Ali i Ginter Etinger mora da prizna: 268 dolara je neverovatna cifra koja nema ništa zajedničko sa tržišnim formiranjem cena. A glavni problem je u tome što Kijev nema nameru da plaća po starim cenama — mada je dobio od EU 3 milijarde finansijske pomoći. Kuda je otišao taj novac znaju samo Turčinov i Jacenjuk koji su zaseli u Kijevu. Moskvi ova gospoda adresiraju umesto plaćanja obećanje strašne kazne — sve do Stokholmskog arbitražnog suda.

Ruski predsednik već dva puta se obraćao evropskim liderima sa upozorenjem: problem ukrajinskog tranzita treba rešiti. Brisel se zaigrao politike, zaboravivši na nasušne potrebe — na kraju može da ostane bez gasa. Sada se EU užurbala i misli kako da se ruski gas prebaci u Evropu. Mada put za plavo gorivo postoji: jedan je već postavljen, drugi se gradi. Jednostavno evropski političari su sami sebe saterali u ćorsokak, ograničivši isporuke čuvenim trećim energetskim paketom, ističe ruski ministar energetike Aleksandar Novak.

Što se tiče Južnog toka, projekat se realizuje po planu. To je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata koji je pozvan između ostalog da diferzifikuje isporuke i da smanji takve rizike. Gasovod Opal odavno je izgrađen, i povodom njega bilo bi svrsishodno, naravno, da u okviru poboljšanja grancija snabdevanja evrospkih potrošača Evropska komisija da dovzolu da on bude popunjen u punom obimu.

Gaspovod Opal kapaciteta 36 milijardi kubnih metara prolazi preko Nemačke, spajajući novu transbaltičku magistralu Severni tok sa postojećim mrežama za transport gasa. Rusija i Nemačka su htele da postignu za Opal izuzimanje iz normi trećeg energetskog paketa EU, koji Gaspromu dozvoljava da popuni cev samo na pola kapaciteta. Takva odluka je praktično pripremljena, ona bi mogla da bude usvojena prilično brzo. Ali Evropska komisija se nikako ne rešava na taj korak, više voli da traži zaobilazne puteve. Na primer, da daje Kijevu na zajam nove milijarde kojima on treba da plati Moskvi. Samo EU ne može da garantuje da će novac zaista stići Gaspromu.

A dok Moskva i Brisel rešavaju kako da osiguraju Ukrajince i evropljane gsom, akcije kijevskih vlasti postaju sve odlučnije. Ovih dana tkozvani predsednik Turčinov je zapretio Rusiji da ne isključuje Ukrajini gas. Ova ličnost je uverena da (citiramo) ”jedna strana ne može u jednostranom poretku da prekine isporuke”. Još Turčinov naziva dejstva Moskve pretnjom i ucenom. Ali kao prvo, ovaj gospodin u Ukrajini nije baš predsednik — tako da mu nije po rangu da izdaje naređenja Rusiji. A kao drugo, upravo je Ukrajina faktički živela od gasne ucene poslednje 23 godine. Verovatno je došlo vreme da se tome označi kraj.

Igor Silecki,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut