SAD i EU: tajna zona slobodne trgovine

U blizini Vašingtona je počela još jedna, peta runda pregovora o stvaranju zone slobodne trgovine između EU i SAD. Bela kuća veoma požuruje svoje evropske partnere u vezi s potpisivanjem odgovarajućeg dokumenta. Uzrok je vrlo jednostavan: Barak Obama treba bar nešto da ubaci u kasicu svojih spoljnopolitičkih dostignuća.

Ona nisu zapažena za sve vreme njegovog predsedničkog mandata. Nema mira u Avganistanu, ni u Iraku, neuspešni su pokušaji regulisanja situacije na Bliskom istoku, pokvarili su se odnosi s Arapima. Moskva je osujetila natovski anšlus Ukrajine. Ispostavlja se da dobitnik Nobelove nagrade za mir 2009. godine uopšte nema čime da se pohvali.

Ali, ni predstojeće potpisivanje Sporazuma o transatlantskom partnerstvu u trgovini i investicijama, odnosno Transatlantic Trade & Investment Partnership (TTIP), kako se zvanično naziva pakt o slobodnoj trgovini, uopšte nije zagarantovana stvar.

EU i SAD su započele pregovore o njemu u leto 2013. godine i nadale su se da će ga završiti do kraja ove godine. Stručnjaci su još tada govorili da je apsurdno posvetiti tako velikom trgovinskom sporazumu godinu i po dana. Ipak se radi o stvaranju do sada neviđenog slobodnog tržišta. Stanovništvo EU čini preko 500 miliona ljudi. Godišnji trgovinski promet između SAD i EU se procenjuje na 2 milijarde evra! Obično se pregovori o takvim šemama odvijaju dugi niz godina.

Krajem prošle godine već je počelo da se govori o tome da će pregovori biti završeni do kraja 2015. godine. A sad su stručnjaci uvereni u to da će u najboljem slučaju moći da se završe krajem 2016. godine. Odnosno, može se desiti da Obama ne primi takav poklon do novembarskih izbora 2016. godine. Tada će vreme njegovog predsedničkog mandata izgledati potpuno prazno.

Najave ovakvog finala su očigledne. 21. maja je 250 društvenih organizacija Evropske unije istovremeno poslalo kolektivno pismo komesaru za pitanja trgovine EU Karelu de Gihtu. One su zahtevale da se skine tajna s pregovora koji su u toku, da se obnaroduju glavna dokumenta i da se javnost obavesti o čemu se dogovaraju Brisel i Vašington.

Raste opozicija prema paktu u Evropi. Analitičari kažu da se može desiti da posle izbora za Evropski parlament njegov novi sastav na odobri sporazum.

Na prvi pogled sloboda trgovine s Amerikom izgleda divno i krasno, ali je to samo privid, smatra Monik Gojen, predsednik Evropskog biroa saveza potrošača (Monique Goyens, directrice du Bureau Européendes Unions de Consommateurs BEUC), koja se smatra jednom od najuticajnijih žena u Evropskoj zajednici. Pod njenim rukovodstvom su ujedinjene sve potrošačke organizacije Evropske unije, teritorije s gotovo 500 miliona stanovnika.

Za evropske potrošače nije sve pozitivno u ovom trgovinskom paktu. Plašimo se da će sporazum biti postignut zahvaljujući snižavanju evropskih standarda bezbednosti u oblasti namirnica, robe široke potrošnje, hemije i zaštite elektronskih baza podataka. Oni su u EU znatno viši nego u SAD. Naši standardi mogu biti minirani ovim paktom.

Radi se o tome kako se ovi paktovi zapravo formiraju i koja prava i obaveze se daju potpisnicima. Moguće je da će se vodeće američke i evropske multinacionalne korporacije radovati ovakvom paktu. Ali, evropski sindikati u planiranom sporazumu vide još jedan napad međunarodnih korporacija na zakone o radu i zaštiti prava radnika ističe predstavnik Nacionalnog centra zaposlenih Belgije, Etjen Lebo (Etienne Lebeau, Centre Nationaledes Employes).

To ni u kom slučaju nije prvi veliki sporazum o slobodnoj trgovini. Već nam je poznat NAFTA, odnosno Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini iz 1994. godine. Ništa dobro američkim radnicima i službenicima ovaj sporazum nije doneo. On nije doneo ništa dobro ni drugim učesnicima: ni Meksikancima, ni Kanađanima. Prihodi velikih korporacija su se, naravno, povećali. Ali, to se ne može reći za uslove života i rada običnih ljudi.

Poslanik Evropskog parlamenta Pol Marfi (Paul Murphy MEP) smatra:

Ovaj sporazum se predstavlja skoro kao Deda-Mraz za Evropu i vetar u jedra za ekonomiju EU: nikakvih problema, ekonomski rast, potpuni napredak, radna mesta. Onda nije jasno zašto se pregovori o takvom paktu vode u takvoj tajnosti kao da je u pitanju sporazum između obaveštajnih službi?

Pregovori se odvijaju u potpunoj tajnosti, bez ikakvog pristupa javnosti informacijama o procesu, bez političkih diskusija. Rezultat ovoga će skoro garantovano biti pogoršanje radnih i socijalnih uslova zaposlenja i života, i šteta po prirodnu okolinu. Američki poljoprivredni biznis odavno pokušava da proturi namirnice s GMO u Evropu. I dobiće takvu mogućnost.

Na insistiranje Francuza, EU je već bila prinuđena da izbriše sa spiska tema za pregovore sektore evropske ekonomije kao što su audio tržiište i kultura. Pariz je izjavio da artefakti „kulturne izuzetnosti“ Francuske nisu tema za razmatranje s jenkijima, šampionima u robi za razonodu široke potrošnje. Kako danas piše internet-izdanje EU Observer, Francuzi su od početka bili protiv pakta o slobodnoj trgovini s SAD. I pristali su na pregovore isključivo da ne bi bili proglašeni za okorele opozicionare.

Neki analitičari EU kažu da će posle izbora za Evropski parlament sudbina pakta postati još neizvesnija. On treba da potvrdi sporazum, a postaće znatno više desničarski orijentisan i antiamerički. I sad niko nije siguran u to da će EP biti spreman da nešto „pokloni“ Obami.

Andrej Fedjašin,