Predsednički izbori mirišu na gas iz škriljaca

Predsednički izbori će biti bez presedana po broju međunarodnih posmatrača. Naročito aktivni su Amerikanci. Pri tome mnogi od američkih političara, koji stižu u Ukrajinu, imaju tamo sopstvene ekonomske interese.

Prvo najavljeni preko OEBS korpus posmatrača na predsedničkim izborima u Ukrajini nije mnogo velik – 100 ljudi. Međutim, to je samo vrh ledenog brda. Biro za demokratske institute i ljudska prava, koji je sastavni deo OEBS, namerava da razmesti više od hiljadu ljudi - broj nije konačno utvrđen. Posebno je upućeno 255 dugoročnih i više od 3300 kratkoročnih posmatrača, koje finansira direktno Vašington. Prema priznanju zvaničnog predstavnika stejt departmenta SAD g-đe Viktorije Nuland, pored izdvojnih 86 mln dolara, preko agencije USAID odlučeno je da se pod hitno doda još 50 mln dolara za „tehničku pomoć“ u sprovođenju glasanja.

Odgovor na pitanje s čime je povezan interes SAD bez presedana prema razvoju situacije u Ukrajini nalazi se u sferi čiste politike. Događaji u istočnim i jugoistočnim regionima zemlje direktno ugrožavaju projekte američkih kompanija u vrednosti od više miliona u oblasti vađenja gasa iz škriljaca.

Prema podacima pariskog lista Le Mond, interesi ovih snaga lobira lično g-đa Nuland. Američki kapital je počeo da se bavi ukrajinskim zalihama još 2010. godine. Onda su licence za istraživanja gasa iz škriljaca dobile su američka kompanija Exxon Mobil i bratansko-holanska Shell. Uskoro su SAD uspele da potisnu konkurente, te je u maju 2012. godine pobednici tendera za razradu u Doneckoj i Lavovskoj oblastima bile objavljene Shell i američka kompanija Chevron. U oktobru 2012. godine kompanija Shell je počela bušenje u Harkovskoj oblasti. Industrijsko vađenje planiralo se početi 2018. godine – ali su se umešali današnji događaji. Osim toga, prenos u Ukrajinu je povezan s negativnim saopštenjima iz Poljske. Tamo je prva bušotina bila napravljena takođe 2012. godine, ali su rezultati razočarali, podsetio je za "Rasija sivodnja" šef ruskog Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov.

Tamo nije uopšte reč o nekoj rentabilnosti. Nisu slučajno iz Poljske počele da odlaze međunarodne kompanije – recimo, američka Exxon Mobil. Doduše, ni u Ukrajini se ne sme očekivati brzi uspeh, verovatno će biti neki tehnički uspesi. Međutim, komercijalno uspešan ovaj proekat teško da će biti pre narednih 10 godina.

Pokušavajući organizovati procvat američkog modela gasa iz škriljaca, Evropa će se suočiti sa teškoćama, pisao je 2011. godine londonski nedeljni list The Economist. Teško da su njegovi eksperti pretpostavljali da će Vašington i njegovi saveznici radi svojih profita pretvoriti Ukrajinu u bojište u bukvalnom smislu ove reči.

Petar Iskenderov,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut