Novi sistem učiniće nestanak aviona nemogućim

Uskoro letove svih civilnih aviona će neprekidno pratiti poseban globalni sistem. Za njegovu izradu i uvođenje izjasnila se Međunarodna organizacija civilne avijacije (IKAO). Neophodnost ovakvog sistema pokazao je incident sa malezijskim Boingom, koji je nestao 8. marta na putu iz Kuala-Lumpura u Peking.

Uz pomoć satelitske navigacije može se utvrditi gde su ukradena kola ili čak gde je otišao pas ako ima specijalnu ogrlicu. Zato nestanak velikog aviona u veku burnog razvoja naprednih vidova veze čini se prosto neverovatnim. Ipak činjenica je da za da meseca tajna njegovog nestanka nije otkrivena, a traganje se premestilo u Indijski okean. Jedini trag bio je signal o radu motora Boinga poslat firmi-proizvođaču Rols-Rojs preko satelita. Signal su zabeležili kada se avion nalazio nad sredinom Indijskog okeana, slepom zonom za radare. To je pokazalo da bez orbitalnog segmenta novi sistem ne može da se realizuje.

Prema zamisli IKAO, u ovaj sistem će ući na desetine kako postojećih vidova veze i prenosa podataka, tako i najnaprednije razrade koje još nisu puštene u serijsku proizvodnju. Reč je o kompleksnom rešenju, smatra glavni urednik lista Uzlet Andrej Fomin.

- Nešto je dobro po jednoj karakteristici, nešto drugo po drugoj. Zone dejstva radara u udaljenim regionima svetskog mora nisu dovoljne. Sateliti vide skoro svuda, ali sa manjom preciznošću. Više puta govorilo se o predaji podataka iz aviona, AKARS (Aircraft Communications Addressing and Reporting System, ACARS). Pošto je ovaj sistem realizovan, imalo bi smisla da se obim informacija koje on prenosi proširi, da se tu uključe ne samo podaci o radu opreme u avionu, već i koordinate aviona.

Saopštenja AKARS su dolazila do izvesnog trenutka s nestalog Boinga, ali zatim su piloti ručno isključili ovu službu. Zanimljivo je da su tako postupili i otmičari aviona koji su se uputili ka kulama-blizancima u Njujorku 2001. godine. Zato je jedan od glavnih zahteva IKAO nemogućnost intervenisanja čoveka u rad budućeg sistema.

Korišćenju satelita za prijem podataka o avionima smeta nedostatak slobodnih kanala. Kod niza aviokompanija putnici mogu u toku leta da razgovaraju mobilnim telefonom, zahvaljujući vezi aviona sa satelitom. Ali ovaj kanal je već potpuno ispunjen razgovorima. Ipak, britanski satelitski operater Inmarsat našo je izlaz i predložio da avioni svakih 15 minuta šalju na njegove satelite signal sa svojim koordinatama. To ponavlja ideju ruskih konstruktora međunarodnih sistema za traženje i spasavanje brodova i aviona Kospas-Sarsat. Suština ideje je u tome da havarijski radioodašiljač Kospas-Sarsat prenosi na satelit ne samo broj aviona ili broda koji doživljava nesreću, već i njegove koordinate, radi čega u odašiljač treba ugraditi navigacioni prijemnik. Najerovatnije ovaj princip će ući u globalni sistem. Između ostalog, zašto nije proradio odašiljač Kospas-Sarsat na zlosrećnom Boingu, i da li je on uopšte bio tamo, ne precizira se.

Na jesen će biti poznat spisak konkretnih tehničkih rešenja i rok realizacije čitavog projekta. Cijena kompleta aparature za jedan avion neće premašiti sto hiljada dolara.


Boris Pavliščev,