Evroazijski ekonomski savez znači mogućnost izbora i za Srbiju

Nije preterano reći da svet više neće biti onakav kakav je bio do sada. Nakon upravo potpisanog dogovora o stvaranju Evroazijskog ekonomskog saveza, u čijem sastavu su zasad Rusija, Belorusija i Kazahstan, stvara se zajedničko tržište koje čini blizu 200 miliona ljudi, koje će moći da konkuriše tržištima Evropske unije i Sjedinjenih Država.

To je samo još jedan dokaz da se težište svetskih ekonomskih procesa polako, ali sigurno premešta sa Zapada na Istok, a to je činjenica sa kojom će ubuduće morati da računaju sve zemlje na svetu, pa i Srbija.

Dakle, radi se o novom tržištu, koje će po rečima ruskog predsednika Putina imati ogroman proizvodni, naučni i tehnološki potencijal i kolosalne prirodne resurse, s obzirom da njene zemlje-članice poseduju četvrtinu svih u svetu otkrivenih rudnih bogatstava, koje vrede impresivnih 40 hiljada milijardi dolara. On je još kazao da potpisani sporazum ima epohalni značaj zato što otvara široku perspektivu za razvoj njihovih ekonomija, jer se radi o integraciji koja podrazumeva slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i radne snage.

Sasvim konkretna korist od takvog integracionog projekta se ogleda već i u samoj činjenici da su pomenute tri zemlje zahvaljujući dosadašnjoj Carinskoj uniji, na čijim osnovama se gradi Evroazijski ekonomski savez, povećale svoju međusobnu robnu razmenu za 50%, i to samo za poslednje tri godine. Kako je na ceremoniji potpisivanja sporazuma doslovno rekao ruski vicepremijer Šuvalov - „ovaj novi savez je čak bolji od Evropske unije“, a njegove reči dobijaju smisao ako se ima u vidu podatak da zemlje članice Evroazijskog ekonomskog saveza u potpunosti zadržavaju svoj nacionalni suverenitet, a takođe će se truditi da izbegnu greške koje je učinila Evropska unija, što se vidi po izjavi kazahstanskog predsednika Nazarbajeva, koji je ustvrdio da ni jedna država novog Saveza ne sme da bude zahvaćena procesom deindustrijalizacije, što je bio uzrok recesije ekonomije u Evropskoj uniji, već svaka zemlja-članica mora sačuvati svoje tradicionalne grane industrije.

Inače, već sada je izvesno da će se novom Savezu priključiti i Jermenija i Kirgizija, dok je na primer predsednik Belorusije izrazio uverenje da će pre ili kasnije i Ukrajina shvatiti, kako je rekao, „na kojoj strani je i njena sreća“. Osim toga, i čitav niz drugih zemalja pokazuje zanimanje za mogućnost saradnje sa novom zajednicom, što potvrđuje i Putinova izjava da ga najveći ekonomski igrači na globalnom nivou pitaju – na koji način bi i oni mogli uspostaviti odnose sa budućim Evroazijskim savezom.

I mada su se čak i u trenucima uzdržanog slavlja povodom istorijskog događaja potpisivanja sporazuma o stvaranju Evroazijskog ekonomskog saveza, mogle čuti i zdravorazumske reči upozorenja da ni ovaj novi Savez ne garantuje idealan život – ipak je više nego jasno da će se na karti sveta od 1. januara 2015. godine pojaviti suštinski nova unija država koja će svojim stanovnicima ponuditi realnu osnovu za bogatiji život, i to ne ponavljajući greške briselske birokratije.

Sve to ukazuje na činjenicu da alternativa Evropskoj uniji već sada postoji, a ona će u budućnosti samo još više jačati sa razvojem započetih evroazijskih integracionih procesa. A to znači da ni u Srbiji više neće imati smisla tvrdnja da je Evropska unija u mnogo čemu loša, ali da ipak ne postoji drugi izbor. Takva alternativa je upravo stvorena na Istoku i zove se Evroazijski ekonomski savez, a sve zemlje, pa tako i balkanske, tek će ocenjivati korist od saradnje ili integracije sa novim Savezom.