Naučni skup "Srbi i Prvi svetski rat" - ne dozvoliti reviziju istorije

U Beogradu je održan trodnevni međunarodni naučni skup "Srbi i Prvi svetski rat" koji su organizovale Akademije nauka umetnosti Republike Srpske i Srbije u saradnji sa Maticom srbskom.

Na ovom skupu je učestvovalo 60 istoričara i stručnjaka za Prvi svetski rat, a od kojih 18 iz inostranstva s ciljem da naučno osvetle dešavanja u Prvom svetskom ratu u kontekstu pokušaja revizije istorije. Oni su sa ovog skupa poslali svetu veoma jasnu poruku da Srbija nikako nije odgovorna za početak Prvog svetskog rata, a pored njih je govorio patrijarh Irinej, kao predsednici Srbije i Republike Srpske, te ostali učesnici.

Danas, u vreme revizije istorije Prvog svetskog rata, otvoreno je jedno novo bojno polje na kojem se ratuje rečima, činjenicama, a revizionisti istorije iz mnogih zemalja, kao i iz zemalja na Balkanu, pokušavaju na sve načine da predstave događaje iz Prvog svetskog rata u potpuno drugom svetlu, odnosno bacajući krivicu na Srbe.

U tom kontekstu, na naučnom skupu predsednik Nikolić je istakao da do pomirenja neće doći negiranjem krivice i da je Srbija danas baš kao i nekada na raskršću svetskih interesa.

- Niko zaista ozbiljan ne optužuje Srbiju kao uzročnika velikog rata. Srbija u taj rat nije ušla da bi osvojila nove teritorije, nova rudna bogatstva i ekonomsku dobit. Srbija je ušla u rat da bi opstala. Nama ostaje da se borimo rečima i delima u nastojanju da ne dozvolimo da se revidiraju istorijske činjenice jer na to nemamo pravo. Ako prihvatimo da neistina ovlada da bi nama možda bilo sutra bolje, kako da stanemo u istu ravan sa krvlju naših predaka koja je deo srpske zemlje. Da li ćemo onda biti jednako krivi, kao oni koji su ubijali naše pretke, a tu krivicu uzimali kao pravdu, a mi to prihvatili. Tvrdim da su ćutanje i ravnodušnost jednako saučešće u krivici kao i njeno prihvatanje. Da li smo u tom slučaju dostojni potomci onih koje su cenili i poštovali najveći umovi sveta. Pomirenje među narodima bi trebalo da se ostvari, ali do njega neće doći plasiranjem laži umesto istine i traženja krivca među kažnjenima. Nekada se suočavamo sa vremenima u kojima smo nemoćni pred nepravdom. Dok god jedno stoleće predaje drugom tradicije, spomenike i kamenje neće biti moguće nešto novo da se sagradi.

Patrijarh srbski Irinej, poručio je da je rat veliko zlo bez ozbira od koga dolazi i da hrišćani treba da budu oni koji šire mir. Patrijarh je istakao i da je molitva celog srbskog naroda da se rat u našem vremenu ne dešava i da je veoma važno znati istinu i imati činjenice koje je oslikavaju.

O različitim pogledima i shvatanjima na dešavanja iz Prvog Svetskog rata ukazao je i predsednik Republike Srpske:

- Videćete povodom ovog događaja dve različite proslave. Jedna je u Sarajevu koja pokušava da nametne jednu genezu ili jedan sled logičnih događaja, po njima, o tome da kad je Gavrilo Princip pucao, maltene porobio sve nas koji smo se borili u Otadžbinskom ratu od devedesetih gosina. Ta monstruoznost spletke koja se pokušava nametnuti govori o političkim i drugim motivima organizovanja i obeležavanja stogodišnjice.

Predsednik Akademije nauka i Umetnosti Republike Srpske Rajko Kuzmanović je takođe ukazao na reviziju istorije i sleda događaja:

- Mi ne znamo kako će se održati taj skup i koje će rezultate on dati, ali smo sigurni da će biti i onih koji će pokušati da krivotvore stvari koje su sasvim istinite i poznate.

Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Nikola Hajdin je istakao da su se pojavili pokušaji da se odgovornost i krivica za Prvi svetski rat pripišu Rusiji i Srbiji, zaboravljajući da je Srbija bila prisiljena da uđe u rat i da je oslobođenje i ujedinjenje Slovenaca, Hrvata i Srba ostvarila po cenu ogromnih žrtava. Rekao je i to da je "Najteži zadatak danas, koji je Srbija platila bio gubitak teško stečene nezavisnosti i brisanja sa političke karte Evrope kao nezavisne države."

On je istakao da je obežavanje 100 godina od početka Prvog svetskog rata prilika da se okupe poznavaoci ovog događaja imajući u vidu da su okolnosti posle Hladnog rata navele mnoge da preispitaju uzroke, posledice i odgovornost za taj rat.

Vanja Savićević,

https://serbian.ruvr.ru/2014_06_21/Nauchni-skup-Srbi-i-Prvi-svetski-rat-ne-dozvoliti-reviziju-istorije-1350/