U Evropi i dalje aktuelan problem izbeglica

20. juna se u čitavom svetu obeležava kao dan izbeglica. Odgovarajuću odluku je u decembru 2000. godine usvojila Generalna Skupština UN. Međutim, i danas problem izbeglica nije izgubio svoj značaj.

U odluci, usvojenoj 4. decembra 2000. godine, GS UN naglasila je da je Svetski dan izbeglica odabran usklađeno s Organizacijom afričkog jedinstva. Reč je o tome, što se upravo 20. juna od 1969. godine u svetu obeležavao Dan afričkih izbeglica – kao znak zabrinutosti svetske zajednice za tragičnu situaciju u zemljama Afrike.

Međutim, 1990-e godine su učinile problem izbeglica aktuelnim i za Evropu. Razmere i surovost zločina na Balkanu 1990-h godina mogu se uporediti s međuetničkim sukobima u Ruandi ili Demokratskoj Republici Kongo, dok je reagovanje svetske zajednice zakasnelo ili često politizovano.

Sledeća decenija kao da je rezultirala poboljšanjem situacije sa izbeglicama. 2006. godine je ondašni generalni sekretar UN Kofi Aanan konstatovao da je broj izbeglica u svetu smanjen na minimalni nivo od 1980. godine. Međutim, dalje je situacija počela da se pogoršava.

Opšte statistike o izbeglicama imaju približni karakter. Prema podacima Uprave Vrhovnog komesara UN za poslove izbeglica, njihov ukupan broj danas iznosi oko 45 miliona ljudi. Oko 15 miliona su prave izbeglice, koje traže utočište u drugim zemljama, oko 30 miliona su unutrašnja raseljena lica. Kako svedoči Uprava Vrhovnog komesara UN za poslove izbeglica, svakih 4 sekunda 1 stanovnik planete postaje izbeglica.

Situacija se pogoršava u vezi sa nerešenošću sirijskog problema - u toj zemlji je reč o nekoliko miliona izbeglica – kao i dramatičnim događajima u Ukrajini. Ugrožene su Mađarska i Rumunija. Međutim, do posebnog dramatizma situacija može da dođe u Poljskoj, – ispričao je Glasu Rusije potpredsednik ruskog Centra strateških komunikacija Dmitrij Abzalov.

U slučaju daljeg zaoštravanja situacije u Ukrajini najviše migranata može da dođe u susednu Poljsku. Ona se graniči s Ukrajinom. Varšava aktivno podržava Kijev. Međutim, upravo je Poljska ugrožena od eventualnih migracionih tokova. U samoj Poljskoj to izaziva ozbiljne probleme.

U današnjoj situaciji postavlja se pitanje: da li je Evropa (reč je o njoj, a ne o SAD-ama) spremna za novi recidiv problema izbeglica ne na balkanskim granicama, već u srcu EU? Ukrajinsko izdanje „Jedna Otadžbina“ već je iznelo ozbiljan verdikt: „Kijev stavlja na znanje Donbasu da je taj region potreban Ukrajini kao teritorija sa oko 7 miliona „nepravilnih“ građana, koji nisu podložni uklapanju u unitarnju državu. Ustvari, kijevske vlasti pod budnim nadzorom sve većeg broja savetnika Stejt departmenta primenjuju prema stanovnicima Donbasa jugoslovensku variantu egzodusa Srba".

Petar Iskenderov,