Ukrajinski istoričar: Samo zamenite reč ``Srbi`` rečima „dobrovoljci Donjecke Narodne Republike“

Ukrajinski istoričar, novinar srbskog izdanja „Pečat“, Sergej Belous, nedavno se vratio s jugoistoka Ukrajine gde i dalje traju ratni sukobi, ginu mirni žitelji i naše kolege-novinari.

Jedan od lidera Donjecke narodne republike Igor Strelkov je nedavno podsetio na krilaticu: „Nigde se ne laže toliko kao u ratu i u ribolovu.“ Razmere propagande su ogromne, zato je „Glas Rusije“ zamolio Sergeja Belousa da kaže nešto o onome što je video sopstvenim očima.

- Video sam civile koji su nastradali od metaka ukrajinskih snajpera smeštenih na krovu aerodroma u Donjecku. Odnosno, ne pravi se razlika između mirnog stanovništva i vojnika. U Slavjansku nije bilo snajpera, ali je 90% artiljerijske i minobacačke vatre bilo usmereno na stambene objekte iako Kijev izjavljuje da se napadaju isključivo vojni ciljevi. U Slavjansku, kad mu iznad glave proleti mina i eksplodira u neposrednoj blizini, čovek oseća da je njegova ulica poligon i da može postati zamorčić na ovom poligonu ukrajinskog rata.

Jedan od najciničnijih pojmova u ratu je – kolateralna šteta. Na hiljade ljudi je dospelo u ovu kategoriju za vreme agresije NATO prema Jugoslaviji. Svetska zajednica je ćutala. I sad na žrtve među mirnim stanovništvom niko posebno ne reaguje. Ili Evropska unija i SAD sve stanovnike jugoistoka automatski svrstavaju među teroriste-separatiste?

- Stara balkanska taktika: ako znamo da nešto nisu uradili Srbi, kažemo da ne znamo ko je kriv, a ako ne znamo ko je nešto učinio automatski optužujemo Srbe. Samo zamenite reč „Srbi“ rečima „dobrovoljci Donjecke narodne republike“. Kad se saznalo da su ruski novinari poginuli u minobacačkoj vatri koju je otvorila ukrajinska vojska, drugi po uticaju ukrajinski televizijski kanal je objavio materijal u kojem je bilo rečeno da su poginuli od ruku „terorista“. Ili, bombarduju Semjonovku kod Slavjanska. A na televiziji kažu – narodni dobrovoljci dižu kuće u vazduh. Da li to dobrovoljci koji sede u rovovima i trpe gubitke nemaju ništa drugo da rade? A ja kažem da je u nazivu „Antiteroristička operacija“ – „anti“ – apsolutno suvišno. Ono što radi Kijev jeste teror, zastrašivanje mirnog stanovništva. Novinari kojima nemam razlog da ne verujem, posle mog odlaska su govorili o tome da je činjenica da ukrajinska vojska koristi fosforno punjenje.

Kakav je vaš utisak: da li ljudi na jugoistoku Ukrajine žele da žive u nezavisnoj državi, u Rusiji ili u Ukrajini, ali ne ovakvoj?

- Da bi se dao tačan odgovor treba obaviti nezavisno sociološko istraživanje, ali gledajući rezultate referenduma, čak i ako se dozvoli odstupanje u granicama 10%, vidi se da bi svejedno više od 60% glasalo za samostalnost Donjecke narodne republike, bez obzira na to koliko se neko može truditi da smanji ovaj broj. Istina, pošteno rečeno, ljudi ne shvataju najbolje šta je nezavisnost. Hajde da vidimo kako se odvijao čitav proces: prvo su ljudi želeli Ukrajinu, ali drugačiju – s normalnim odnosima s Moskvom, bez šovinizma, s većom ekonomskom samostalnošću i garancijama za one koji govore ruski. Ali posle krvavih događaja, između ostalog, u Odesi, ljudi su počeli da menjaju tačku gledišta. I kad je nesreća došla u njihovu kuću, desila se radikalizacija svesti. Sad je porastao procenat onih koji su za pripajanje Rusiji, od mnogih sam čuo da kažu: imamo prilično dugačku granicu s Rusijom, tako da ćemo minimum dobiti pridnjestrovsku varijantu. Sad mnogo zavisi od međunarodne situacije i od stava Rusije.

U ovoj situaciji mnogi se sećaju sličnog slučaja na Balkanu – Republike Srpske Krajine, koja je postojala tri godine i koju je 1995. godine likvidirala Hrvatska, sakupišvi snagu i dobivši određenu pomoć spolja. Po mišljenju Belousa,

- Ne treba isključiti varijantu po kojoj ukrajinska vojska opkoljava, uništava ostatke dobrovoljačkog pokreta koji nema nameru da se preda i koji nema kuda da pobegne – to je njihova zemlja. Izaziva zabrinutost činjenica da političari i javnost u Ukrajini zajedno s dobrovoljcima sve češće pominju takozvane „pomagače terorista“. Eto, sami ste krivi, vaš mentalitet je nenormalan i osećate nostalgiju za SSSR, kočite naš evropski razvoj. Zato nelojalni građani mogu jednostavno biti prinuđeni da napuste oblasti u kojima žive. Siguran sam da niko u međunarodnoj zajednici to neće osuditi kao što se niko sad ne seća hrvatske operacije „Oluja“, posle koje je više od 200 hiljada Srba iz Hrvatske bilo primorano da pobegne u Srbiju.

Timur Blohin,