SAD su odlučile da podele Siriju

„Istog dana kad je naš državni sekretar bacao drvlje i kamenje na Rusiju povodom toga što ona navodno naoružava antivladine pobunjenike u jednoj državi, naš predsednik odlučuje da potroši pola milijarde dolara na naoružavanje istih takvih pobunjenika protiv vlade u drugoj. Kako ovi momci uspevaju da sačuvaju ozbiljan izraz lica?“

Ovako je čitalac New York Times iz države Ohajo prokomentarisao vest o tome da je predsednik SAD Barak Obama 26. juna zatražio od Kongresa 500 miliona dolara za pomoć umerenoj sirijskoj opoziciji.

Pošto nije uspela da svrgne Asadov režim „umerena“ opozicija će po ugledu na IDIL sad pokušati da stvori svoju kvazidržavu. I u tome će joj pomoći nacrt zakona SAD o vojnoj politici. On daje Pentagonu pravo da „obučava i snabdeva proverene elemente sirijske naoružane opozicije kako bi im pomogao da zaštite sirijski narod, da stabilizuju krajeve koji se nalaze pod kontrolom opozicije, da pomogne u pružanju osnovnih usluga stanovništvu, da se suprotstavi opasnosti od terorizma i da stvori uslove za mirno regulisanje“.

Predstavnik Saveta nacionalne bezbednosti pri Beloj kući Ketlin Hajden precizira: „Premda i dalje smatramo da ne postoji vojno rešenje za ovu krizu i da Sjedinjene Države ne treba da uvode američku vojsku u borbena dejstva u Siriji, ovo pitanje predstavlja još jedan korak u pružanju pomoći sirijskom narodu u zaštiti od napada na režim, suprotstavljanju sve većem broju ekstremista kao što su IDIL, koji nalaze utočište u ovom haosu kako bi budućnost preuzeli u svoje ruke.“

Dakle, SAD su u haosu koji vlada na teritoriji koju je zaposela opozicija, odredile „proverene ljude“ koje će obučavati i naoružavati. (Nekada je jedan od ljudi koji su uživali najveće poverenje SAD bio Osama ben Laden). Ne samo to, američka vojna lica nameravaju da nauče sirijske opozicionare kako da stabilizuju ovaj haos i da ga zaštite od napada režima. To je vremenom proverena američka šema beskonačnog „stvaranja uslova za mirno regulisanje“. Ona je, uzgred rečeno, već potvrdila svoju „visoku efikasnost“ u Iraku, Avganistanu i Libiji.

Očigledno, umorivši se od američkog vojnog nadrealizma zemlje u regionu su počele samostalno da rešavaju probleme vezane za opasnost od nastanka novih država na svojim teritorijama. Sirijska i libanska vojska sprovode zajedničke operacije protiv ekstremista duž zajedničke granice, a sirijsko RV bombarduje pozicije IDIL u Iraku. Ali, državni sekretar Džon Keri nije propustio priliku da izjavi da ovakve aktivnosti predstavljaju štetno mešanje u oštar unutrašnji sukob. Zaista, kako su mogli da zaborave kome pripada ekskluzivno pravo na bombardovanje i zaposedanje teritorija suverenih država, kao i na finansiranje, naoružavanje i obučavanje za borbu protiv vlada u celom svetu?

Uostalom, teško da će čak i za 500 miliona dolara datih jednokratno, moći da savladaju sirijsku vojsku i kolege iz susednog „kalifata“. A da će s potrošiti, naravno, potrošiće se.

I stvarno, kako iznoseći ovakve ideje američko rukovodstvo uspeva da sačuva ozbiljan izraz lica?

Vadim Fersovič,