Ruski Krim privlači investitore

Strani biznis se upoznaje s potencijalom Krima. Po saopštenju krimskog rukovodstva, novi investicioni projekti poluostrva će biti predstavljeni na međunarodnim forumima, uključujući sajam stranih investicija u Pekingu 13-14. oktobra.

Bez obzira na sankcije Zapada strani preduzimači Krim smatraju privlačnim prostorom za poslovanje. Najaktivnije interesovanje ispoljavaju kineske kompanije. Sa svoje strane, Rusija radi na stvaranju povoljnih uslova za investitore.

U toku godina koje je provela u sastavu Ukrajine republika nije obnavljana, njena infrastruktura je zastarela, a ekonomija je nazadovala. Posle ponovnog pripajanja Rusiji ovog proleća Krim je dobio mogućnost da se razvija. Lekovita klima, obala Crnog i Azovskog mora s letovalištima, nalazišta ruda, plodno tlo, ukrštanje trgovačkih puteva – sve ovo uz pravilan pristup može da donosi značajnu dobit. Ruski biznismeni su se brzo orijentisali – Krim je preplavila bujica privatnih i državnih investicija, istakao je predstavnik društvene organizacije „Poslovna Rusija“ Sergej Gabestro.

- Ruski biznis je već u priličnoj meri prisutan na poluostrvu. I povećava svoje investicione kapacitete. A ako domaći biznis bude imao interesa da ulaže u Krim, ako bude ostvarivao veću dobit, doći će i biznis iz inostranstva. Već se pregovara s velikim stranim igračima, između ostalog, iz Kine. KNR je počela da razvija program za investiranje u Krim još s prethodnom ukrajinskom vladom. I zainteresovana je za to da ovaj program nastavi da se razvija s Krimom u njegovom postojećem statusu – u statusu subjekta Ruske Federacije.

Kineske kompanije su vrlo zainteresovane za čitav niz krimskih projekata, kao što su izgradnja luke za velike brodove, podizanje mosta preko Kerčenskog moreuza, obnavljanje sistema za navodnjavanje polja, izgradnja elektrane na paru i gas. Kineska kopanija China Communication Construction Corporation (SSSS) koja će zajedno s ruskom državnom kompanijom „Avtodor“ graditi most preko Kerčenskog moreuza spremna je na to da se obračuni vrše u rubljama i juanima.

Osim mosta preko kojeg će se obavljati saobraćaj između kopnenog dela Rusije i poluostrva, jedan od prioritetnih zadataka su novi putevi na teritoriji Krima. Interesovanje za izgradnju magistrala već su pokazale kineske, turske, izraelske i austrijske kompanije. Kako je istakao rukovodilac Federalne agencije za puteve RF (Rosavtodor) Roman Starovojt, sankcije su jedna stvar, a druga stvar je to što naručilaca na svetskom tržištu puteva nema toliko mnogo, dok je na Krimu potreban vrlo veliki obim sličnih radova.

Biznis se rukovodi kanonima koji se razlikuju od politike. Ovih dana je u Evropskoj uniji odlučeno da se zabrani uvoz robe s Krima. Tako je EU ostala bez titan-dioksida – pigmenta koji se primenjuje u industriji lakova i boja, kalcijumske sode, duvana, vina i voća koji se proizvode na Krimu. A Krim ništa nije izgubio, pošto za ove količine u isporukama hemijske industrije postoji potražnja u Kini i Indiji, a poljoprivredni proizvodi su potrebni na domaćem ruskom tržištu.

Istovremeno, Krim poseduje neostvareni proizvodni potencijal. I kad se evropske granice ponovo otvore za lokalne proizvode izvoznici će imati šta da ponude. Ovo se oseća, na primer, u Nemačkoj. I premda su političari nemačke biznismene onemogućili da danas uspostavljaju ekonomske veze s Krimom, preduzimači iz SRN aktivno posećuju poluostrvo.

Rusija sa svoje strane čini sve što je moguće kako bi investiciona klima Krima bila privlačna za biznis. Između ostalog, već je sačinjen nacrt zakona „O stimulisanju investicione delatnosti republike Krim“. Razmatra se mogućnost stvaranja specijalne ekonomske zone na poluostrvu.

Tatjana Tabunova,