Uralski toranj u Pizi

Na sat vožnje od Jekaterinburga nalazi se stari grad Nevjansk. Pre više od 300 godina u Nevjansku je započeo razvoj rudarske industrije na Uralu koju je osnovao Akinfij Demidov. Ovaj istaknuti preduzimač čuven je i po tome što je u Nevjansku izgradio jedini u Rusiji nakrivljeni toranj.

Ime arhitekte Nevjanskog tornja istorija nije sačuvala. Toranj je pun tajni. Ne zna se, na primer, zašto je potrebna soba na njenom šestom spratu gde se šapat u jednom uglu čuje u drugom. Po obliku toranj poseća na ruski zvonik i bogato je ukrašen arhitektonskim ornamentom. Izrastajući iz devetometarskog kvadrata u osnovi, kako se diže u vis skoro do 58 metara, toranj se naginje po vertikali na jedan metar i 80 centimetra. Podignut je 1738. godine. Ali zašto, to je još jedna zagonenta, rekao je direktor Nevjanskog istorijsko-arhitektonskog muzeja Anatolij Maljutin:

- Radi čega je bio izgrađen toranj, do danas nije utvrđeno. Kažu da je Demidov podigao spomenik svojoj veličini. Postoji legenda da je on napravio sebi malu Italiju: evo, u Italiji stoji toranj u Pizi i pada, a moj će stajati naklonivši se i neće pasti nikad.

Nejvanski toranj je zanimljivo i po svojoj ”opremi”. U Rusiji s početka 18. veka takvi predmeti su mogli da čine ponos građevinama čak u Moskvi i Peterburgu, nastavlja Anatolij Maljutin.

- Kod nas stoji prava kugla-gromobran koja je bila na kuli, iskovana rukama kovača. Pri tome milimetarski čelik i kovanje danas, verovatno, čak pomoću aparata ne mogu svi da naprave tako kao što su kovači Nevjanska napravili ručno. Vetrokaz je do danas u dobrom stanju, sat na tornju, ne znam, u Engleskoj verovatno nema takvog starog sata kao kod nas. On je iz doba Demidova i radi do danas — melodija svira, otkucava vreme, otkucava intervale, sve kao što treba.

Nevjanska kula je glavni, ali ne jedini objekat lokalnog istorijsko-ahritektonskog muzeja. Ovde može da se vidi dosta retkosti: među njima su 18 nevjanskih ikona, napravljenih u psoebnoj tradiciji koja je rođena samo u Nevjansku, kaže saradnik muzeja Olga Krjaževskih:

- Nevjanska ikona pojavila se kao pojava u 18, početkom 19. veka u nekoliko porodica, tačnije ne u monaškoj sredini, već upravo u svetovnim porodicama koje su se bavile ikonopisanjem. Osobenost nevjanske ikone je u tome što su to vrlo slikovite ikone. Najvažnije je obilje zelene boje i zlata. Na nekim ikonama može da se vide uralski pejzaži. Kod nas je izložen i 18. vek, i 19. vek, i 20. vek. I sada postoji nastavak ove tradicije u Nevjansku.

Uskoro u Nevjanskom istorijsko-arhitektonskom muzeju će se pojaviti još nekoliko neobičnih objekata. Kao prvo, muzejski radnici su rešili da raskopaju i urede legendarne demidovske podrume. Kolaju glasine da se oni nalaze ispod tornja. Ali muzej smatra da treba kopati ispred tornja — na teritoriji prve Demidovljeve fabrike. Kao drugo, muzej namerava da posveti svoje posetioce u tajne izrade zlata i platine koja je nekada cvetala na Uralu. Radi toga se priprema veštački potok sa tobože zlatnim peskom. Zlato će, naravno, biti zamenjeno drugim metalom, ali uz malo mašte i ovde će moći da se oseti prava zlatna groznica.

Olga Bugrova,