Miševi u valjenkama, ili carska votka

Malo ljudi je znalo da postoji grad Miškin u Jaroslavskoj oblasti, sve dok se 1991. godine tamo nije otvorio Muzej miša. A, sada ne postoji ni jedan turistički brod koji ne pristane na mišju obalu Volge. To je jedini Muzej miša na svetu i vrlo je popularan, kako kod Rusa, tako i kod stranih turista.

Muzej miša je u Miškinu otvoren u čast porekla naziva grada. Postoji nekoliko verzija o tome, ali glavna je osnovana na staroj legendi: navodno, istiniti događaj iz života moskovskog vlastelina Mstislavskog. Prema rečima direktora muzeja Ljubavi Grečuhine:

- U stara vremena je na mestu grada Miškina bila gusta šuma. Tu su dolazili u lov bogati ljudi. Jednom je knez Mstislavski došao u lov na medveda. Nije ubio ni jednog medveda, prilegao da se odmori i zaspao. Preko njegovog lica je pretrčao miš. On je skočio i kod svojih nogu video otrovnu zmiju. Zmiju je ubio, spasio svoj život i naredio da se na tom mestu napravi mala crkva u čast svog čudesnog spasenja. Crkvica je sagrađena, i oko nje je počeo da se naseljava narod, a mesto su nazvali Miškin.

Miškin je danas jedan od mnogobrojnih malih gradova u Rusiji, u kome živi oko šest hiljada ljudi. Ali, njega svake godine poseti oko 170 hiljada turista. I sve zbog Muzeja miša. S jedne strane, to je veseli brend grada, na čijem grbu, još od XVIII veka, stoji miš. Ili Dvorac miša: kada je muzej otvoren tu se pokazuju predstave sa animatorima, koji su obučeni kao car i carica mišjeg carstva. S druge strane, muzej poseduje vrlo ozbiljnu informacionu komponentu. Na primer, u odeljku „Miš – heroj nauke“ će vam ispričati o doprinosu laboratorijskog miša procesu naučne spoznaje sveta. Postoji i mali zoološki vrt, koji je formiran uz pomoć Moskovskog zoološkog vrta. Tamo možete videti razne vrste miševa kao što su voluharice, planinski, igličasti, torbari i leteći miševi, pa čak i pacovi. A ekspozicija u ambaru je ilustracija staroruskog načina života, koji je bio nezamisliv bez stvari koje nama danas izgledaju čudno – kameni i drveni mlinovi, drvene preslice i zaboravljene računaljke. A, ako njih ne stoje ljudi, već miševi obučeni u etnografske nošnje. Ovde su kroz šalu i humor predstavljeni detalji ruskog seoskog života, sa radostima i nedaćama, kao što je na primer ispraćaj regruta u vojsku. U ćošku stoji „mišica-vojnik“ i njen tužni suprug-regrut sa vrećom žita, da mu se nađe na putu.

Jedina znamenitost Miškina, koja može da se takmiči sa Muzejem miša, je Muzej valjenaka. One se ovde proizvode duže od jednog veka. I u gradu postoji spomenik valjenkama. Ipak, direktor miškinskog turističkog saveza Svetlana Čistjakova smatra da grad nije postao poznat zahvaljujući muzejima.

- Postoji u gradu jedna poskočica u stihu: „Gradić naš je mali, al ga zna cela Rusija, zbog valjenki i miševa“. Naravno, da grad nije poznat ni po valjenkama, ni po miševima, nego po ljudima koji su zaljubljeni u svoj grad, koji ga čuvaju, zajedno sa njegovom istorijom. I mislim da naša provincijska naivnost, naša dobrota, naša ljudskost i privlače turiste.

Stanovnici Miškina su kreativni u svemu. Ovde skoro svaka stara zgrada ima tablicu sa potrebnim informacijama. U jednoj kući se pojavila prva električna lampa u gradu, a u drugoj se rodio Petar Smirnov, tvorac čuvene „Smirnovke“ – „carske votke“.

Olga Bugrova,