Irak se pretvara u žarište globalne nestabilnosti

Irak se raspada, takva je realnost koju mnogi ne žele da vide. Takvu izjavu u intervjuu nemačkom listu Velt am zontag dao je ovih dana lider Iračkog Kurdistana Masud Barzani. To nije prvi političar koji smatra da je raspad države neizbežan.

Pri tome, kako tvrdi Kurd, pozicije islamista samo jačaju. Kada Bagdad ne bi ignorisao postojeće probleme, situacija bi mogla da bude bolja. Između ostalog, premijeru Nuriju al-Malikiju bilo je potrebno od samog početka da formira multireligioznu prelaznu vladu sa prdstavnicima raznih naroda. Ali sada je vreme propušteno. Irak je faktički već podeljen, i ne čudi što su irački Kurdi spremni da održe referendum o nezavisnosti, pošto su uvereni u uspeh poduhvata. Okolnosti im idu na ruku. Sada je pravo vreme za proglašavanje suvereniteta, smatra ekspert Ruskog instituta za strateška istraživanja Adžar Kurtov.

- Aktualna situacija na Bliskim Istoku, silovit pokušaj destabilizacije Iraka, već deklarisano formiranje Islamskog kalifata na teritoriji Iraka, omogućavaju Kurdima da se brzo kreću ka proglašavanju svoje nezavisnosti. Mnogo godina zaredom rukovodstvo Iračkog Kurdistana je deklarisalo mogućnost održavanja referenduma o nezavisnosti. Njihove oružane formacije su zauzele grad Kirkuk na granici kurske i arapske zone Iraka, koji su Kurdi uvek smatrali svojim. To je veliki naftonosni region i zato ima smisla očajnički se boriti za njega. Kao drugo, kurska vlada u Erbilu sprovodi odvojenu od Bagdada međunarodnu politiku, sklopila je sporazume sa Turskom o isporuci nafte. Ostalo je samo da se naprave mali formalni koraci, proglasi nezavisnost, donese sopstveni ustav.

Lider Iračkog Kurdistana Barazani je uveren da su se odnosi regiona sa Turskom u poslednjih 10 godina bitno poboljšali i sada se nalaze na vrlo dobrom nivou. On se zalaže za mirovni proces. Ipak, ako turski Kurdi posle iračkih zatraže suverenitet, Ankara će morati da odustane od pregovora u korist vojnih metoda zadržavanja kontrole nad situacijom. Govori ekspert Međunarodnog instituta za najnovije države, politikolog Stanislav Tarasov.

- Aktualnoj vladi neće poći za rukom da zadrži vlast na čitavoj teritoriji Turske ako se ne odluči na vrlo obziljne administrativno-političke reforme. Sasvim je moguće da će se Kurdi iz taktičkih razloga odlučiti na alijansu sa Ankarom i početi izradu svog viđenja budućnosti turskih Kurda, a neće odmah pozvati svoje saplemenike na separatizam. To će biti taktički korak. Ali u perspektivi, pri takvom razvoju događaja, pri takvom odnosu prema problemu od strane Zapada, SAD i njihovih partnera iz NATO-a, tendencija za Tursku stiče razorni karakter. Sada na dnevnom redu stoji pitanje raspada ove države ili formiranja novog tipa države na federativnim osnovama. To je ono što se naziva ”pustiti džina iz boce”. Tamo svoje zahteve ističu Alaviti, nije se slučajno zaoštrilo jermensko pitanje.

Dok Kurdi razmatraju ideju nezavisnosti, islamisti formiraju na teritoriji Iraka sosptvenu kvazidržavu. Tako planiraju da izdaju pasoše Islamskog kalifata, a za sada čiste teritoriju koja je u njihovoj ”nadležnosti” od tuđih religioznih svetinja. Vašington plaća za podršku radikalnih islamista u Siriji i drugim zemljama Afrike i Bliskog Istoka, gde u talasu spolja provociranih revolucija pojavila su se žarišta napetosti. Slivajući se međusobno, ona prete da potkopaju stabilnost čak ne ni u regionalnim, već u svetskim razmerama. U Iraku čitava američka geopolitika se raspala kao kula od karata. Ma kako da se završi tamođnji građanski sukob, jasno je jedno — Bliski Istok klizi u haos i postaje front svetskog konflikta.

Sergej Duz,