Dejvid Kameron kao arhitekta škotske nezavisnosti

Prvi ministar Škotske Aleks Salmond objavio je u Edinburgu da uz očuvanje aktualnog odnosa Londona prema EU, nezavisnost Škotske, može se reći, već leži kod nje u džepu. I pristalice otcepljenja od sada pa do samog referenduma o tom pitanju 18. septembra 2014. godine čak neće morati posebno da se trude: za njih to odlično čini sam premijer konzervativnog kabineta Dejvid Kameron.

Ali do sada na spisku njegovih grehova nije bilo separatizma. Aleks Salmond je istražio sve poslednje ispade i ironične primedbe britanskog premijera na račun Brisela i takav ”greh” je pronašao. Kako tvrdi Salmond u listu Independent, premijer je sramno izgubio bitku protiv imenovanja Žan-Kloda Junkera za predsednika Evropske komisije. Kameron je obećao da u slučaju dolaska dogmatičnog Luksemburžanina na dužnost, on će izvesti Britaniju iz EU. Čitava ova istorija dovodi Britaniju na put izlaska iz EU i postoji opasnost da će Škotsku takođe podstaći na istupanje. Ako samo ona ne uzme sudbinu u svoje ruke u septembru. Kameron igra sa Škotskom ”evropski rulet”. Škoti, treba reći, održavaju EU u većoj meri nego Englezi.

Salmondova analiza, naravno, više je osnovana na nacionalističkim snovima nego na zdavom razumu. Mada njegove zaključke potvrđuje poslednje anketiranje javnog mnjenja, objavljeno danas u svim škotskim novinama. Prema podacima istraživanja, kada bi Britanija stalaja na pragu istupanja iz EU, ”za” nezavisnost bi glasalo 44% Škota, ”protiv” - isto toliko. A 12% bilo bi neodlučno. Po svemu se vidi da napetost i zabrinutost povodom ishoda plebiscita rastu kako se on bliži.

Dramu koja se odvija sa interesovanjem pravi kontinentalna Evropa. Akutna ekonomska kriza u EU 2008. godine probudila je ovde aveti samoopredeljenja, seperatizma i slobode. I ishod glasanja može da postane primer i presedan za mnoge evropske regione, koji smatraju da je garancija njihovog ekonomskog uspeha u samostalnosti. Savremeni evropski separatizam već je skoro izgubio nacionalno-jezičke znake i stao je na ”ekonomske noge”. Sada bogati regioni ne žele da izdržavaju siromašne.

U španskoj Kataloniji referendum sličan škotskom će biti održan u novembru. Ovde skoro 70% stanovništva podržava raskid sa Madridom. Škotska i Katalonija su samo dve ”sirene evropske nezavisnosti”, smatra analitičar Instituta za međunarodnu ekonomiju i odnose RAN (IMEMO RAN) Konstantin Voronov:

- Spisku nedostaje još čitava grupa teritorija koje su takođe na putu ka odvajanju od metropole. Ovamo treba dodati Grenland, najveće ostrvo na svetu, Farska ostrva (sve se odnosi prema Danskoj). I čuje se za separatistička raspoloženja koja još nisu dobila pravne okvire — teritorija Padanije na severu i oblast Veneto u Italiji, u Španiji Baskija, u Francuskoj Korzika i Bretanja, u Britaniji Severna Irska i Vels.

Najverovatnije Katalonci i Škoti će postati partneri u evropskoj ”paradi suvereniteta”, ističe politikolog Leonid Savin:

- Za sada će se pitanje rešavati neposredno u Španiji i Velikoj Britaniji. I one mogu da daju primer drugim pokretima. Pitanje nije čak u tome koliko će se države usitnjavati — moguće da će se sama karta Evrope menjati. Zato što je ona nacrtana ne po etničkim principima. Na primer, u Rumuniji postoji ogormna teritorija naseljena Mađarima. I rumunske Mađare redovno uzbuđuje sindrom spajanja sa velikom domovinom.

O odvajanju od Ukrajine posle prevrata u Kijevu već ozbiljno govore i Mađari u Ukrajini. Nezadovoljne su neonacizmom Kijeva i manjine koje žive na zapadu Ukrajine. A još možemo dodati Valonce i Flamance u Belgiji, Elzas u Francuskoj, Kipar, srpsku manjinu na Kosovu.

Pristalice ”usamljene plovidbe” u Škotskoj govore da zemlja bez tutorstva Londona živeće mal te ne kao evropski Kuvajt. Skoro 85% svih severnomorskih nalazišta se nalazi u škotskim vodama. U poslednjih 40 godina u Severnom moru vadi se preko 40 milijardi barela nafte. Ekseprti su izračunali da može da se izvadi od 15 do 24 milijarde barela nafte u moru. Nje ima dovoljno za oko 30 godina.

U slučaju pozitivnih rezultata na plebiscitu 18. septembra 2014. godine, Škotska će se odvojiti od Velike Britanije 24. marta 2016. godine. Datum nije slučajan. Tog dana 1603. godine Džejms Šesti Škotski je postao Džejms Prvi engleski. Škotska, Irska i Engleska su se ujedinile u ”personalnu uniju”. Za škotske nacionaliste to je bio početak porobljavanja Škotske od strane britanske krune. I oni se nadaju da će se te godine od ove sramote spasiti.

Andrej Fedjašin,