EU uvlači Ukrajinu u ekonomsku klopku

U tekstu ekonomskog dela Sporazuma o asocijaciji Ukrajine sa EU skriveni su podvodni kamenovi takve veličine da Ukrajinci imaju sve šanse da ponove sudbinu putnika Titanika.

Govori direktor Međunarodnog instituta za najnovije dražve, politikolog Aleksej Martinov.

- Mnogi Ukrajinci do danas veruju da je asocijacija prvi korak ka stupanju u EU. Ali slične asocijacije sa EU ima niz latinoameričkih zemalja. Egipat i Turska već nekoliko decenija su asocirani sa EU. Ali niko od njih u EU nije stupio. Asocijacija i članstvo su nevezane stvari. Kada je postojala krajnja neophodnost da se uveća EU na račun istočnoevropskih zemalja, niko od njih nije prolazio etapu asociranog članstva. Priključivanje se dešavalo odmah. To se tiče i Poljske. Prema uslovima sporazuma sa EU, Ukrajina se obavezuje da adaptira svoje zakonodstvstvo prema normama EU. Između ostalog, reč je o procesu obavezne restitucije, tačnije povratka nezakonito nacionalizovane imovine njenih pravim vlasnicima i njihovim naslednicima. U tekstu dokumenta o tome nema ni reči, ali restitucija je važna i neodvojiva komponenta evropskog pravnog sistema. Može da se pretenduje na svu imovinu koja je promenila vlasnike posle 1917. godine. A to nisu čak mnoge stotine, već mnoge hiljade objekata, o čemu obični entuzijasti integracije Ukrajine sa EU teško da razmišljaju.

Sovjetske vlasti oduzele su od vlasnika više od 32 miliona hektara zemlje, ili preko 52% čitave teritorije savremene Ukrajine. Prema evropskim pravilima sva ova zemlja treba da bude vraćena bivšim vlasnicima ili njihovim naslednicima. Pri tome nisu svi ti ljudi ukrajinski državljani. Najviše apetita imaju Poljaci (do 1939. godine Volinska, Rovenska, Lavovska i Ivano-Frankovska oblast bile su deo Poljske). Drugi sused, Mađarska, ima ozbiljne pretenzije na imovinu u Zakarpatju. Rumuni sastavljaju spisak nasleđenih kuća i zemljišnih poseda u Severnoj Bukovini i delu Odeske oblasti — to je bivša Južna Besarabija, koja je 1940. pripala SSSR.

U celini, Ukrajina rizikuje da se liši trećine svoje obradive površine (da ne govorimo već o stotinama stanova, kuća ili drugih objekata nekretnina). Između ostalog, ironijom sudbine najviše će od restitucije postradati stanovnici Zapadne Ukrajine. Njihov evropski san može da se pretvori u ekonomsku klopku. I za to treba da krive sami sebe.

Sergej Duz,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut