Evropske banke pod udarom

Evropske banke plaćaju odstupnicu. Posle francuske BNP Paribas gnev američke Temide obrušio se na nemačku Commerzbank. Drski evropljani su se usudili da prekrše režim sankcija koje su SAD uvele protiv Irana i Sudana.

Vlasti SAD su pokrenule nekoliko krivičnih dela protiv banaka Velike Britanije, Švajcarske i Francuske. Velika francuska banka BNP Paribas već je priznala da je vodila poslove sa klijentima iz Sudana, Irana i sa Kube. Kako bi izbegli surovu kaznu, Francuzi moraju da plate kompenzaciju — 9 milijardi dolara. Naredna po redu je druga po veličini banka Nemačke — Commerzbank.Ako se nemački bankari odluče na dogovor pre suđenja, to će ih koštati 500 miliona dolara. Zato, smatraju eksperti, to će biti presedan koji će SAD iskoristiti protiv najveće nemačke finansijske institucije - Deutsche Bank. Nju su Amerikanci takođe uhvatili u poslovima sa Iranom i Sirijom.

Ekspert ruskog Instituta za strateška istraživanja Sergej Mihajlov smatra da Vašington koristi prednosti svoje pozicije u onom sistemu koji je nastao u svetu u poslednjih nekoliko decenija:

- Oni pokušavaju da iskoriste svoj položaj najvećeg finansijskog i ekonomskog centra, preko kojeg idu ne samo finansijski tokovi, već i administrativno-upravne odluke savremene ekonomije. U SAD se nalazi štab najvećih transnacionalnih korporacija, koje na taj način potpadaju pod američku jurisdikciju. I američka država teži da postavi ove ekonomske prednosti u službu političkim interesima države.

Američka Temida diktira svoju volju ne samo pojedinim kompanijama, već i čitavim državama. Ne tako davno Vrhovni sud SAD je obavezao Argentinu da isplati skoro milijardu i po dolara vlasnicima hartija od vrednosti koji nisu pristali da restrukturišu dug. Eksperti nazivaju to ni više ni manje nego političkim pritiskom Vašingtona. Glavni urednik lista Geopolitika Leonid Savin smatra da će to trajati dok se ostale zemlje ne ograde od sličnih mešanja ili pravno ili vojno:

- Takozvana vladavina prava je pipak političkog establišmenta Vašingtona koji tumači zakone u svojim interesima. Na primeru Iraka i drugih država vidimo da SAD mogu da primene i silu, ako za to postoji volja određenih političkih krugova zemlje. To može da se prekine samo onda kada bude uspostavljen novi međunarodni poredak.

Bez obzira na to što Vašington voli da razmahuje zastavom ”demokratije”, SAD su imperija, podvlači predsednik instituta za nacionalnu strategiju Mihail Remizov, a za imperiju je stojstveno slično transgranično pravosuđe:

- Američki i britanski pravni sistem u suštini orijentisani su na izvesnu transgraničnu jurisdikciju, na pravosuđe ”preko granica”. U Velikoj Britaniji to je vezano za imperijalističku prošlost, u slučaju SAD za imperijalističku sadašnjost. Za razliku od Londona, Vašington ima mnogo više mogućnosti da primorava kompanije da uvažavaju ona rešenja koja su bila doneta na nacionalnom nivou. Ipak prekomerno korišćenje tog instrumenta može da stimuliše faktore u najrazličitijim delovima zemljine kugle na to da smanjuju svoju zavisnost od američkih partnera.

Vašington, naravno, preduzeće maksimum napora za očuvanje svoje hegemonije. Ali drugim zemljama pre ili kasnije dosadiće da se potčinjavaju rešenjima američkih sudova, a možda im je već i dosadilo. Posle skandala sa BNP Paribas Francuska razmišlja da odustane od dolarskog obračunavanja. Prvo se direktor Banke Francuske Kristian Nojer izjasnio za ”dedolarizaciju”, zatim generalni dikrektor Totala Kristof de Maržeri je izjavio da ne vidi razloge da se za naftu plaća dolarima, i konačno ministar finansija Francuske Mišel Sapin je predložio da se aktivnije koristi evro.

Evropljani demonstriraju sve veću želju da brane svoje nacionalne interese.

Igor Silecki,