Na kosmodromu Kuru završavaju se pripreme za start rakete-nosača Sojuz

Na kosmodromu Kuru u Francuskoj Gvajani završavaju se pripreme za predstojeće lansiranje ruske rakete-nosača Sojuz-ST. U noći između četvrtka i petka raketa u Zemljinu orbitu treba da lansira 4 satelita za vezu O3b. Ovo će omogućiti da se obezbedi internet za 3 milijarde stanovnika na Zemlji. (Start je u 22.55 u četvrtak po moskovskom vremenu).

Raketa-nosač Sojuz-ST predstavlja modifikovanu varijantu ruske rakete s tri stepena Sojuz-2 sa startnim blokom Fregat. Nekoliko modifikacija Sojuza se već uspešno koristi. Sojuzom-FG lete kosmonauti, Sojuzom-U se dostavlja teret i lansiraju se svemirski brodovi Progres. Na još jednoj modifikaciji Sojuza-2 ima izmena. Između ostalog, radi potpuno ruski sistem za upravljanje, s ruskom mikroelektronikom. Plus, modifikovani motori prvog i drugog stepena. Takođe je potpuno nov, prilično moćan treći stepen. Odnosno, raketa je perspektivna i očigledno pouzdana, ističe glavni urednik časopisa Novosti kosmonautike Igor Marinjin:

Varijanta za Kuru je napravljena tako što su specijalno uzeti u obzir tropski uslovi eksploatacije, kako startni kompleks, tako i sama raketa. Mnoge njene sekcije su hermetizovane, napravljen je sistem za termičko pokretanje kosmičkih aparata, ne samo zimski, već i letnji. Ovo dozvoljava da se sateliti održavaju ne samo u određenom režimu temperature, već i vlage.

Evropljani su ove rakete od Rusije naručili na još tri godine s frekvencijom puštanja u rad do četiri puta godišnje. Ekipe ruskih stručnjaka redovno odlaze na kosmodrom Kuru i učestvuju u lansiranjima i pripremama raketa za lansirnje. Prva 4 evropska satelita za vezu O3b su lansirana u orbitu u junu 2013. godine. Tako je postavljen temelj za formiranje velike grupacije u orbiti koja ima za cilj da obezbedi brzi internet stanovnicima udaljenih regiona, gde nema mogućnosti za polaganje kabala od optičkih vlakana. U celini, grupacija satelita može dostići broj od 20 aparata. Dakle, saradnja EKA i Roskosmosa, između ostalog i na ovom projektu, ima dugoročan karakter i teško da će se bilo kakve sankcije odnositi na nju, ističe Igor Marinjin:

Amerikanci su uvodili sankcije, ali su odmah načinili opasku da se to ne odnosi na Međunarodnu kosmičku stanicu. Zato što tamo ne mogu bez nas. I ovde je ista stvar u pitanju. Sankcije uvode, a bez Sojuza ne mogu. Zbog toga što imaju moćniju raketu Arijan-5 i lakšu raketu Vega. A raketu srednje nosivosti nemaju. Nisu pravili svoju, odlučili su da kupe od nas Sojuz-2. To im se više isplati nego da sami prave novu raketu.

Projekat O3b predviđa lociranje kosmičkih aparata na orbiti srednje visine na udaljenosti od oko 8 hiljada kilometara od Zemlje. U poređenju sa satelitima za vezu koji se nalaze na geostacionarnoj orbiti na visini od 36 hiljada kilometara aparati O3b obezbeđuju nekoliko puta manje zadržavanje signala, odnosno povećava se brzina prenošenja podataka.

Planirano je da zona koju pokriva satelitska mreža obuhvati teritoriju od Španije do Južne Afrike, uključujući deo Južne Amerike, veći deo Azije i sva ostrva na jugu Tihog okeana.