Donatori ne žure da „daju krv“ Kijevu - on je inače previše proliva

U Briselu je bio održan „koordinatorski sastanak na visokom nivou za donatore Ukrajini“. „Visoki nivo“ se sveo na učešće zamenika stalnih predstavnika zemalja članica EU u Briselu, diplomata i bankara srednjeg ranga iz EU, OEBS, ambasade SAD, Kanade i Japana, „posmatrača“ iz Međunarodnog monetarnog fonda i komesara EU za pitanja proširenja Štefana Filea. Kijev je predstavljao zamenik premijera Vasilij Grojsman.

Nije bilo reči o investicijama ili o novcu. Kako se ispostavilo, Kijev čak nema nikakav plan ekonomskog ozdravljenja. Plan „postkonfliktne rekonstrukcije“ i ekonomske stabilizacije u periodu 2014-2018 godine, Kijev bi trebalo da pripremi za donatorsku konferenciju. Ali, da li će uopšte biti održana ova konferencija ili ne, takođe je veliko pitanje. I ko će na ovoj konferenciji učestvovati, podjednako stoji kao pitanje. U kuloarima se čak moglo čuti da se pominje i Rusija. Za sada, ipak, Moskvu niko nije pozvao.

„Donatori, rekao je Štefan File,- razmotrili su plan mogućekonferencije donatora i investitora“. Razmatranje bilo čega konkretnog dok traje kaznena operacija Kijeva na istoku zemlje, ozbiljni donatori smatraju apsurdnim. Za početak bi trebalo izlečiti Kijev od korupcije i rata.

Ne radi se čak o tome što ne postoji želja da se prekine rat Kijeva protiv žitelja Donjecka i Luganska. Iako je sam File napomenuo da je za finanskijska ulaganja neophodno započeti dijalog i političko rešavanje krize.

Radi se o tome da se još od vremena predsednika Kučme i Juščenka, oko Kijeva gradi, najblaže rečeno, loša reputacija. Uložene milijarde Monetarnog fonda i Rusije isčezavale su kao u „crnoj rupi“.

Istovremeno su se diskutabilno brzo u Ukrajini pojavljivali oligarsi-milijarderi. Tokom 23 godine nezavisnosti, Ukrajina je od najrazvijenije republike bivšeg SSSR, postala najnazadnija na postsovjetskom prostoru.

Niko ne sumnja da je Ukrajini neophodna finansijska pomoć, govori ekspert Centra istraživanja evropske politike u Briselu Hrant Kostanjan. Ali, gotovo se svi boje da novac ne bude ponovo razgrabljen:

- Ne mislim da bi pitanje trebalo postaviti ovako „koliko bi novca bilo neophodno Ukrajini?“. Pre bi trebalo pitati da li Ukrajina ova sredstva koristi efikasno i na način koji je predviđen? Može se mnogo novca uložiti u ekonomiju, ali ako ona ne radi, ako je visok nivo korupcije, ne mislim da sav taj novac može da pomogne. Naravno, državi je neophodna međunarodna podrška, ali je glavno da se sredstva koriste za one ciljeve koji su prvobitno naznačeni. Za to su neophodne unutrašnje reforme. U suprotnom, uvek će manjkati novca.

EU je spremna, kako je rekao sam Štefan File, da daje novac u zamenu za reformu ekonomskog sektora, pravnog i pravosudnog sistema i u ime jačanja borbe protiv korupcije.

Za sada je EU odobrila izdvajanje 11 milijardi evra Kijevu, tokom narednih 7 godina. Ali, za sad je od te sume tek 250 miliona poslato Ukrajini. A Međunarodni monetarni fond je u aprilu objavio da će Ukrajini biti dodeljen dvogodišnji kredit u iznosu od 17 milijardi dolara. Za sada je Kijev dobio tranšu u iznosu od svega 3 milijarde. Eksperti MMF sada u Kijevu pomno prate kuda ide taj novac. I čini se da sve manje shvataju šta to vlada Jacenjuka radi sa nacionalnom ekonomijom. Misija MMF je čak produžila svoju posetu Kijevu, kako bi uspela da sakupi više informacija. Isplata druge tranše je za sada zamrznuta.

Andrej Fedjašin,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut