Novi ambasador SAD u Moskvi: umesto teoretičara „obojenih revolucija“ dolazi praktičar

Predsednik Obama je poslao senatu na usvajanje kandidaturu novog ambasadora SAD u Moskvi Džona Tefta.

Na prvi pogled trebalo bi da Rusija zatvori za Tefta vrata. Čoveku takve diplomatske bagaže crveni tepih prilikom dolaska ne podmeću. Teft je bio šef diplomatske misije u Tbilisiju pre i u jeku „kavskaskog rata“ 2008. godine. Njega je aktivno konzultovao ondašnji predsednik Mihail Sakašvili.

U Kijevu je on radio od 2009. sve do 2013. godine, gde je veoma energično „demokratizovao raspoloženja“ u korist zamene predsednika Janukoviča i za novi majdan. Zašto je Rusiji potreban takav „poklon“? Međutim, u Kremlju to imenovanje nije izazvalo ni negodovanje, ni razdraženost. Kako je rekao jedan visoki ruski diplomata: ambasador ne mora da bude „poklon u lepoj ambalaži“.

Činjenica da u Moskvu stiže upravo Teft je očiti demarš, znak da Bela kuća sve do završetka roka, dok je Obama predsednik, ne planira da širi dijalog s Moskvom.

Međutim, ne vredi sve gledati kroz crne naočare, - smatra poznati američki politikolog i ekspert za Istočnu Evropu, profesor MDU Mark Sloboda. Džon Teft, svakako, nije simpatizer Rusije, ali lični odnos nije glavna osobina diplomate u zemlji boravka, mada je i ona dostojna pohvale.

- Pogledajte to imenovanje s druge strane. U njemu se oseća neki sveži prilaz. Od strane administarcije Obame smo videli sve do sada drugi odnos prema diplomatskim položajima, i to u mnogo većim razmerima nego prilaz bilo koje druge administracije. Obama je imenovao za ambasadore ne karijerne diplomate, već lojalne funkcionere Demokratske stranke, koji su se izdvajali samo iznosom priloga izbornom fondu Obame. Ti ljudi nisu poznavali ni kulturu, ni istoriju, ni tradicije zemalja, kuda idu, nisu govorili njihov jezik.

Džon Teft prema svojim profesionalnim osobinama mnogo prevazilazi prethodnike. On, istoričar po struci, već je 40 godina u diplomatskoj službi. Teft je došao u Stejt department 1972. godine. On je radio u Mađarskoj, Izraelu, Italiji. 1985. godine je on bio u sastavu delegacije SAD na pregovorima o Ugovoru o smanjenju streteških ofanzivnih naoružanja (SON-1). 1989. godine je on postao zamenik šefa odelenja Stejt departmenta za poslove Severne Evrope. 1996.-1999. godine on je bio zamenik šefa diplomatske misije SAD u Moskvi. Već posle toga je on postao ambasador u Litvaniji, Gruziji i Ukrajini.

Komentar predsednika vašingtonskog centra Nikson, izdavača časopisa The National Interest Dmitriя Sajmsa.

- Svi osnovni prioriteti i glavni problemi (drugog roka) predsednika Obame su unutarpolitički. Ukrajina ga odvlači od njih. Zbog nje je on mnogo kritikovan. Odavde je težnja da se pokaže odlučnim i jakim, da stvori utisak da Rusija ustupa američkom pritisku, da samo zbog toga ruski tenkovi ne presecaju ukrajinsku granicu. Samo zbog pretnje sankcijama. Lajanje administracije je mnogo jače od ujeda.

Ne može da se tvrdi da novi ambasador, uz čitavo svoje diplomatsko iskustvo, izbegava nediplomatske ocene.

U Kijevu, naprimer, sve do sada se bolno sećaju reči «najboljeg prijatelja» demokratske Ukrajine Džona Tefta o nacionalnoj ukrajinskoj himni. WikLeaks je još protekle godine obelodanio izveštaj Tefta državnom sekretaru SAD. Posebno je nemoguće bilo slušati njihovu himnu. To je pravo mučenje! Stiče se utisak da ti živom služe opelo, - izveštavao je Teft.

Inače, to je više lični utisak nego politički, za takve stvari teško da će senat ukoravati Tefta. On je ipak dosta antiruski raspoložen da bi bez problema prošao slušanja u senatu.

Andrej Fedjašin,