Evropa se okreće od dolara

Evropski biznis teži ka tome da smanji zavisnost od američkog dolara. Tendencija se zapaža već odavno, a skandal sa sankcijama SAD prema francuskoj banci BNP Paribas je samo pojačao raspoloženje protiv dolara u Evropi.

Francuzi su se okomili na dolar. Prvo se direktor Narodne banke Francuske Kristijan Nojer izjasnio za diverzifikaciju valuta u međunarodnoj trgovini. Zatim je generalni direktor francuske naftne i gasne kompanije Total Kristof de Maržeri izjavio da ne vidi razlog za plaćanje nafte u dolarima. A sad je i ministar finansija Francuske Mišel Sapin predložio da se evro aktivnije koristi umesto doalra.

Težnja Francuza prema dedolarizaciji je jasna. Ovih dana su SAD kaznile banku BNP Paribas zbog upotrebe dolara u operacijama sa Sudanom, Iranom i Kubom. Protiv ovih zemalja SAD su uvele sankcije i zabranile su im da koriste svoju valutu. Francuska banka prilikom uplate novca na račune kompanija Sudana ili Irana nije kršila zakone svoje zemlje ili naloge EU. Međutim, ispostavilo se da je kriva zbog kršenja režima sankcija koje su uvele vlasti druge države. Cijena je kazna od rekordnih 9 milijardi dolara i privremena obaveza da u SAD radi samo preko američkih banaka-partnera.

Plašeći se da je ovo samo prvi, ali ni iz daleka ne i poslednji slučaj, Francuzi su počeli aktivno da se zalažu za maksimalno korišćenje u međunarodnim obračunima evra umesto američke valute. Međutim, za to nije dovoljna samo želja Francuske, smatra ekonomski stručnjak Aleksandar Jakovljev.

- Francuska ne emituje evro. Evro je jedinstvena evropska valuta. Zato Francuzi mogu koliko god ih je volja da pričaju protiv dolara, ali svoju sopstvenu valutu nemaju. A što se tiče perspektive evra kao zamene za dolar, ona je prilično daleka, ako uopšte postoji. Kako pokazuje nedavna praksa, ekonomija evrozone nije u najboljem stanju, ima mnogo problema. I uopšte se ne radi o tome šta želi Francuska. Radi se o tome šta žele izvoznici sirovinskih resursa. Dok oni prodaju svoju izvoznu robu za dolare, ma koliko da im se nudi evro, on im neće biti potreban

Ali tu – u željama izvoznika – se i krije slabo mesto američke valute. Uskoro će pola veka kako se praktično sva nafta i prirodni gas na planeti prodaju i kupuju za dolare. Ovo je dolaru omogućilo da postane glavna međunarodna obračunska jedinica i bitno je učvrstilo pozicije SAD na svetskoj sceni. Međutim, u poslednje vreme se sve češće čuju glasovi koji se zalažu za odricanje od dolara. Slične pokušaje su preduzimali predsednik Iraka Sadam Husein i libijski lider Moamer Gadafi. Sirijski predsednik Bašar Asad je početkom 2011. godine izjavio da namerava da obračune za naftu s Kinom i Rusijom vrši u juanima i rubljama. Zna se šta se desilo s Irakom, Libijom i Sirijom. Ali danas o uvođenju međusobnih plaćanja u nacionalnim valutama govore države drugog nivoa.

Od aprila ove godine Rusija i Kina su započele realizaciju operacije bezgotovinskog konvertovanja rublje i juana uz primenu „direktnog“ kursa. Teheran i Moskva su se odrekli prodaje nafte za dolare i prešli su na barter – metale i namirnice. Sasvim nedavno Kina i Južna Koreja su potpisale sporazum koji im omogućava da koriste svoje nacionalne valute u trgovini. Stopama RF i KNR spremne su da krenu i druge zemlje BRIKS. Sve ovo čini dolar ranjivim i ne može da obraduje SAD. Ako sad i Evrozona počne kretanje ka diverzifikaciji valuta u međunarodnoj trgovini američka ekonomija će ostati bez ozbiljnog oslonca.

Tatjana Tabunova,