Ukrajinsko pravoslavlje posle smrti mitropolita Vladimira

Smrt Kijevskog mitropolita Vladimira predstavlja povod da se nešto kaže o situaciji u Ukrajinskoj Pravoslavnoj Crkvi Moskovske patrijaršije. I o tome šta će biti s ovom Crkvom. Da li je očekuje raskol na „proukrajinsku“ i „prorusku“? Da li će postati autokefalna ili će i dalje biti deo Ruske Pravoslavne Crkve?

Ukrajina je kao i Rusija – zemlja koja nije mnogo ucrkvljena. Crkva ne igra u njoj neku značajniju ulogu. Da, većina stanovnika Ukrajine, kao i Rusije, reći će da su pravoslavci. Ali je ovo pravoslavlje, avaj, formalno. U crkvu praktično niko ne ide, jedino na Božić, Vaskrs, Trojicu i druge velike crkvene praznike. Krste se deca i drži se opelo pokojnicima. Osvećuju se novi stanovi, kancelarije i automobili ali religiozna osećanja nisu duboka. Tako se desilo. Vaspitani smo u ateističkoj državi. Međutim, Pravoslavna Crkva je u Ukrajini deo kulturnog i civilizacijskog identiteta, zato je među politički aktivnim stanovništvom važno kojoj pravoslavnoj patrijaršiji čovek pripada. Naročito sad.

Tri tipa pravoslavlja: sličnosti i razlike

Posle 1992. godine, kad je predsednik Leonid Kravčuk dozvolio osnivanje takozvane Ukrajinske pravoslavne crkve Kijevske patrijaršije (UPC KP), koju nije priznala nijedna pravoslavna konfesija na svetu, na čelu s „patrijarhom“ Filaretom (u svetu – Mihail Denisenko) u Ukrajini ima tri pravoslavne konfesije.

Najveća među njima je kanonska Ukrajinska Pravoslavna Crkva Moskovske patrijaršije. Na njenom čelu je bio Kijevski mitropolit Vladimir koji je preminuo prošle subote. Drugo mesto po broju parohija ima UPC KP, koja se pridržava antiruskih stavova. Treće pripada malobrojnoj Ukrajinskoj autokefalnoj pravoslavnoj crkvi (UAPC), koja se takođe pridržava antiruskih pozicija.

Među ovim crkvama nema dogmatskih razlika. 90% svih svetaca MP i KP su zajednički. Kijevski patrijarhat koji podržava ukrajinski nacionalizam kao svetovnu ideološku orijentaciju svojih parohijana, priznaje za svoje svece čak i one koji su Rusi poreklom: Aleksandra Nevskog, Dimitrija Donskog i Sergija Radonješkog. Iste su i crkvene odežde. Po spoljašnjem izgledu „moskovski pop“ se ne razlikuje od „ukrajinskog“. Patrijarh Filaret nosi istu belu kamilavku kao patrijarh Kiril. Iako je ovakvu kamilavku „smislila“ Moskva.

Kako crkve dele parohijane

Dok je UPC MP opšteukrajinska, Kijevski patrijarhat i UAPC su više regionalne crkve. Parohije Moskovske patrijaršije se nalaze na celoj teritoriji Ukrajine, izuzev u Galiciji koja je tradicionalno grko-katolička. U pravoslavnom segmentu u Galiciji jake su pozicije kako Kijevske patrijaršije, tako i UAPC. Najviše parohijana UAPC ima u Ivano-Frankovskoj oblasti, gde živi mnoštvo pravoslavnih Gucula.

Zanimljivo je da ogromna većina pravoslavnih parohija u Volinju, kraju u kojem se govori ukrajinski i koji je zavičaj Ukrajinske pobunjeničke vojske (UPV) pripada Moskovskom, a ne Kijevskom patrijarhatu. U drugim zapadnim oblastima, Zakarpatju i u Bukovini, praktično svi pravoslavni vernici su parohijani UPC MP.

UPC MP se zalaže za jedinstvo s Ruskom Pravoslavnom Crkvom, iako se posle „narandžaste revolucije“ u ovoj Crkvi pojavilo malobrojno autokefalno krilo, koje se zalaže za raskid s Moskvom i za nezavisnost. Dugo vremena se neformalnim vođom ove grupe smatrao sadašnji mitropolit Aleksandar Drabinko koji je bukvalno za nekoliko godina od običnog kelejnika mitropolita Vladimira napredovao do episkopa. Mitropolit Vladimir se javno nikad nije izjašnjavao kao autokefalista, kao i Drabinko. Njihova autokefalistička delatnost se svodila na podršku prvog Majdana 2004. godine i na podršku predsednika Viktora Juščenka. Kad je 2010. godine na vlast došao Viktor Janukovič, delatnost autokefalista je bila praktično svedena na nulu. Mnogi posmatrači smatraju da će Vladimirova smrt predstavljati kraj crkvene karijere Drabinka, i autokefalističke grupe UPC MP.

Sad kad je predsednik postao Petar Porošenko nije sasvim jasno kako će postupiti crkveni jerarsi. Radi se o tome što za Porošenka, kao i za Juščenka, Crkva ima veliki značaj. Van svake sumnje, Porošenko će, kao i Juščenko, pokušati da utiče na život UPC MP i izbor njenog poglavara. Postoje četiri moguće varijante:

Prvi: Rukovođenje

Porošenko će želeti da na čelo Kijevske mitropolije dovede svog čoveka, ili u svakom slučaju, arhijereja koji bi se odrekao sprovođenja promoskovske linije. Promoskovska linija praktično znači podršku Kremlja i Vladimira Putina, a u uslovima rata to bi za Porošenka bio loš scenario. Drabinko zbog svoje omraženosti jednostavno ne može biti izabran. Međutim, Porošenko može pokušati da zaštiti Drabinka i njegovu autokefalističku grupu od uništenja, zato što su oni praktično njegovi saveznici. Možda će kompromis predstavljati izbor čoveka koji se ne pridržava tako radikalnih pogleda, recimo, namesnika Kijevo-Pečerske lavre mitropolita Pavla ili sadašnjeg čuvara trona Kijevske mitropolije mitropolita Černovickog i Bukovinskog Onufrija. Pod uslovom da ne sprovode javno prorusku liniju, da ne osuđuju ATO i evropske integracije.

Drugi: Raskol

Porošenko inicira odvajanje UPC MPC od RPC, što je svojevremeno pokušavao da uradi i Juščenko uz pomoć Konstantinopoljskog patrijarhata. To će predstavljati drugi raskol u ukrajinskom pravoslavlju. Veći deo parohija UPC MP i manastira će u tom slučaju ostati veran RPC i patrijarhu Kirilu i Porošenku to mora biti jasno.

Treći: Ujedinjenje

Porošenko može inicirati „ujedinjenje“ UPC Moskovskog i Kijevskog patrijarhata. U tome mu može pomoći Drabinkova autokefalistička grupa, koja je bila inicijator sličnih pregovora za vreme Juščenka. Međutim, ova varijanta nije naročito realistična, zato što se, kao prvo, tome protivi veći dao Moskovskog patrijarhata koji KP ne smatra pravoslavnom crkvom. A kao drugo, protiv ovog scenarija će biti i patrijarh Kiril, koji shvata da će u tom slučaju morati da ode u penziju. Na „ujedinjenje“ nikad neće pristati ni patrijarh Kiril, a bez njegovog odobrenja ovakav korak nije moguć.

Četvrdi: Povlačenje u stranu

Kao i Juščenko, Porošenko može pokušati da izdejstvuje prelazak Kijevskog patrijarhata pod upravu Konstantinopoljskog patrijarhata. Tada će autokefalisti iz Moskovske patrijaršije moći da ga napuste kako bi veći deo parohijana UPC MP mogao da pređe u Konstantinopoljski patrijarhat. Da li će na to pristati parohijani? Ovde postoje velike sumnje.

Tako da zasad crkvene perspektive u Ukrajini nisu naročito optimističke.

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut