Pobeda po cenu neuspeha

Godine 1968. na velike ekrane izašao je film iz dva dela Mrtva sezona. To je bio prvi film posvećen delatnosti sovjetske obaveštajne službe u vreme hladnog rata.

Film je imao neverovatan uspeh, seća je filmski kritičar Valerij Kičin.

- Svojevremeno Mrtva sezona je bila bomba naših filmskih ekrana. Ne samo zato što je to akcioni film o našem obaveštajcu. Sava Kuliš, režiser filma, napravio je zaista vrlo dobar rad. Film je ispao dinamičan, gledao se u jednom dahu, gledao ponovo.

Uspeh filmu je osigurala detektivska intriga Sovjetski obeveštajac ilegalac Konstantin Ladejnikov koji je živeo na Zapadu i koga je igrao Donatas Banionis, trebalo je da otkrije i neutrališe nacističkog ratnog zločinca. Obaveštajac izvršava zadatak po cenu svog neuspeha. Posle nekoliko godina zatvora u SAD menjaju ga za otkrivenog u Sovjetskom Savezu američkog rezidenta. U sižeu mogla je da se otkrije sličnost sa biografijom velikog sovjetskog obaveštajca Rudolfa Abela. Tim povodom Valerij Kičin primećuje:

- Po meni, Donatas Benionis je vrlo ubedljiv u ulozi sovjetskog obaveštajca. A to da je on Abel, mi smo saznali iz novinskih članaka. Meni se čini da ni publika, ni sami autori nisu pokušavali da vide u junaku filma upravo Abela. To je bio uopšten lik sovjetskog obaveštajca, i naravno, on je bio najbolji.

Da li je postojao tačan istorijski prototip filmskog junaka Konstantina Ledejnikova? Postojao je, smatra autor knjige o Rudolfu Abelu Nikolaj Dolgopolov.

- Donatas Banionis je igrao ne Abela, već Konona Molodog, on je ser Lonsdejl. Mogu da kažem da li se sviđao film dvojici prijatelja, pukovniku Molodom, on je Lonsdejl, i pukovniku Fišeru, on je Abel. Prva epizoda im se vrlo dopadala, zato što je podsećala na ono što su oni u principu radili. Druga — sa pucnjavom — izazvala je samo osmeh, zato što kada počinje pucnjava, tu se završava obaveštajna delatnost.

Ipak Mrtva sezona se uporno vezuje sa Abelovo ime. Možda zato što se na početku filma obaveštajac obaća publici sa komentarima. A još i zato što krajem 60-ih njegovu priču znao je svaki odrasli građanin SSSR. Rudolf Albel saznavao je vojne tajne SAD — rukovodio je takozvanog ”grupom atomskih špijuna”. Kada ga je ocinkario izdajnik, našao se u američkom zatvoru — pretila mu je 30-godišnja robija. Ali Abela su zamenili za američkog pilota Pauersa, oborenog iznad Sverdlovska. Nikolaj Dolgopolov nastavlja:

- Niko nije besprekoran — ni političar, ni obaveštajac, čak najistaknutiji kao Abel: svi dopuštaju greške. Malu grešku je počinio i Abel, na primer, kada je upalio svetlo, pokušavajući da iznese dokumenta sakrivena u njegovom stanu. Bilo je i drugih malih grešaka. On je vrlo voleo svoju ženu, dve ćerke i čuvao njihova pisma. Ova pisma su takođe dospela u ruke Amerikanaca. Ali da li ga možemo zbog toga grditi? Ja ne bih. Zato što, provevši desetine godina u stranoj obaveštajnoj službi, Abel je doneo veliku korist svojoj zemlji.

Rudolf Abel je imao jednu osobinu ličnosti, izuzetnu čak među istaknutim obaveštajcima. Provevši pet godina u američkom zatvoru, gde su pokušali da ga prevrbuju, Abel je ušao u istoriju svetske obaveštajne službe kao čovek koji nije rekao protivniku ni reči o vom radu, nije otkrio ni jednu, čak najmanje značajnu profesionalnu epizodu!

Olga Bugrova,