Južni tok kroz Srbiju – 400 kilometara

Nema govora da će gasovod samo okrznuti Srbiju kod Rumunije, tvrdi izvor koji učestvuje u pregovorima s Rusijom. – Da se drugačije pregovaralo, danas bi se i „Srbijagas” pitao gde će biti sedište buduće srpsko-ruske firme za gradnju Južnog toka

Ugovor o osnivanju zajedničkog preduzeća za gradnju gasovoda Južni tok, koji bi do 15. maja trebalo da potpišu „Gasprom” i „Srbijagas”, dokument je kojim će se potvrditi da će sedište nove srpsko-ruske firme biti u Švajcarskoj i da će novo mešovito preduzeće početi izradu studije izvodljivosti o isplativosti celog posla.

Posle toga nova firma bi trebalo da krene u projektovanje, nabavku opreme i izgradnju gasovoda. Kako je planirano, kada počne eksploatacija gasovoda, trebalo bi da se osnuje novo predstavništvo u Srbiji koje bi dobilo licencu za transport ruskog gasa.

Ruska strana u ovom času, kako je potvrđeno i prilikom nedavnog susreta predstavnika „Srbijagasa” i „Gasproma” u Rusiji, pravi proračune za gradnju gasovoda uzimajući u obzir trasu onako kako je Srbija i očekivala – da cevi u Srbiju uđu iz Bugarske, a završe u Mađarskoj.

Trasa gasovoda preko Srbije biće duga oko 400 kilometara, a kapacitet veći do 10 milijardi kubika. Dakle, nema govora da će gasovod samo okrznuti Srbiju kod Rumunije, kategoričan je naš izvor koji učestvuje u pregovorima s Rusijom, dodajući da je reč o magistralnom gasovodu.

On dodaje da ohrabruje i izjava bugarskog premijera Sergeja Staniševa koji je posle prošlonedeljne posete Moskvi potvrdio da da su dve vlade postigle dogovor o dugo odlaganom projektu Južni tok, te da će „Gasprom” i „Bulgargas”, bugarska državna kompanija a ne „Overgas” ćerka firma „Gasproma”, potpisati sporazum u roku od dve nedelje.

Rusija je odustala od zahteva za korišćenje dela postojeće mreže za gas u Bugarskoj, zbog protivljenja Sofije da se odrekne bilo kog udela u svojim gasovodima, tako da će „Gasprom” biti vlasnik 50 odsto u novom gasovodu, koji će se graditi ispod Crnog mora i oko Ukrajine.

Zorana Mihajlović-Milanović, bivši savetnik za energetiku u Vladi Srbije, kaže da su se Rusi i Bugari dogovorili o prolasku gasovoda kroz Bugarsku, jer je i jednoj i drugoj strani izuzetno bitno da se taj aranžman realizuje. U suprotnom, ne bi imalo nikakvog smisla ni da se potpisuje ugovor o osnivanju preduzeća sa „Srbijagasom”, jer bez Bugarske nema Južnog toka.

– Rusiji se finansijski najviše isplati da gasovod prođe kroz Bugarsku, jer ta zemlja predstavlja čvorište iz kojeg će se Južni tok granati prema drugim državama – kaže ona.

Istovremeno, Rusiji je u interesu da napravi aranžman sa Bugarskom kako bi je odvratila od učešća u projektu izgradnje gasovoda „Nabuko”. Osim toga, Bugarskoj ne ide u prilog da ugrožava dogovor sa Moskvom s obzirom na to da je gasovod deo paketa koji podrazumeva i izgradnju nuklearne elektrane i naftovoda.

– Problem Srbije je što nije bolje ispregovarala s ruskom stranom pre nego što je potpisala ugovor s „Gaspromom” i što bar u jednom od tri posla – prodaji NIS-a, gradnji „Banatskog Dvora” i Južnog toka – nije većinski, već manjinski vlasnik. Da se drugačije pregovaralo, danas bi se i „Srbijagas” pitao gde će biti sedište buduće srpsko-ruske firme za gradnju Južnog toka. Ovako o tome odlučuje isključivo „Gasprom” – ističe Zorana Mihajlović-Milanović.