Svečana parada u Moskvi

Rusija je obeležila 64 godine od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, centralnom vojnom paradom na Crvenom trgu kod moskovskog Kremlja.

Rusija je obeležila 64 godine od pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu centralnom vojnom paradom na Crvenom trgu kod moskovskog Kremlja.

"Pobeda nad fašizmom je velika lekcija za sve ljude, lekcija za današnje vreme u kome pojedini kreću put vojnih 'avantura'", rekao je predsednik Rusije Dmitrij Medvedev, obraćajući se brojnim učesnicima parade koju prate i drugi najviši ruski zvaničnici, uključujući i premijera Vladimira Putina.

"Jasno je da je bezbedan mir moguć jedino uz poštovanje međunarodnog prava", poručio je Medvedev.

Rusija je preduzela inicijativu i za sklapanje novog sporazuma o evroatlantskoj bezbednosti, istakao je predsednik Medvedev, a prenela ruska agencija Itar tas.

Na ovogodišnjoj paradi, drugoj po redu, u kojoj posle 14-godišnjeg prekida učestvuje borbena tehnika i gotovo 9.000 pripadnika ruskih oružanih snaga, za razliku od prošle kada je učestvovalo 6.952.

Skoro dvostruko povećan je i broj letelica, sa 32 na 69 aviona i helikoptera.Broj članova vojnog orkestra povećan je sa prošlogodišnjih 550 na 1.000 učesnika.

I ove godine centralnim moskovskim trgom prolaze kolone pešadije i mehanizovane jedinice, sa oklopnim transporterima, tenkovima T-90, protivtenkovskim naoružanjem, najnovijim protivraketnim sistemom S-400 "trijumf", raketama "iskander-M" i "topola".

Preletanje aviona u paradnom poretku svega nekoliko stotina metara nad Crvenim trgom uvek je završni i najživopisniji deo parade.

Centar Moskve preletaju i čuveni "antonov-124", "Ruslan", avion za udaljeno radarsko osmatranje A-50, strateški bombarderi "tupoljev-95" "medved" i "tupoljev-16" "labud", kao i najnoviji bombarder "suhoj-34".

Za publiku će i ove godine biti priređen spektakularni prelet pet "suhoja-27" i četiri "miga 29", pilotskih grupa "Ruski vitezovi" i "Striži".

Prva parada jedinica Crvene armije bila je održana 1. maja 1918. godine na Hodinskom polju, a na Crvenom trgu 7. novembra.

Dan koji je doneo mir 

Dan pobede nad nacističkom Nemačkom - 9. maj 1945. bio je zvanično kraj Drugog svetskog rata u Evropi, iako je konačno završen tek mesecima kasnije bezuslovnom kapitulacijom Japana nakon tragične upotrebe atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki.

Tog 9. maja 1945. godine, petnaestak minuta posle ponoći, potpisan je Sporazumum o bezuslovnoj kapitulaciji nacističke Nemačke.

Dokument su potpisali sovjetski maršal Georgij Žukov, u ime zapadnih saveznika britanski vazduhoplovni general Artur Teder, a za Treći Rajh feldmaršal Vilhelm Kajtel.

Time je formalno okončan Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana pružali otpor, koji je u tadašnjoj Jugoslaviji trajao do 15. maja.

U šest godina dugom ratu, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, pri čemu je poginulo između 55 i 60 miliona ljudi, a oko 35 miliona je ranjeno.