Evro protiv dolara

Između SAD i Francuske je izbio skandal. Kao povod je poslužila odluka američkog suda da obaveže francusku banku BNP Paribas da plati kaznu od 8,83 milijarde dolara zbog kršenja sankcija prema Iranu, Kubi i Sudanu, kojima se zabranjuju operacije u dolarima.

Zauzvrat je ministar ekonomije Francuske Mišel Sapen (Michel Sapin) u intervjuu za list The Financial Times pozvao na to da se razmotri dominantna uloga dolara u sistemu međunarodnih plaćanja i da se prioritet da evru.

Trenutno se 87% svetskih poslova obavlja u američkim dolarima. Ova okolnost finansijske strukture pojedinih zemalja i čitavih organizacija (kao što je Evropska unija) čini taocima Federalnog rezervnog sistema SAD i omogućava Vašingtonu da ostvaruje sopstvene geostrateške ciljeve.

Nije čudo što su u poslednje vreme o potrebi za ponovnim razmatranjem svetskog valutnog sistema počeli da govore najugledniji igrači. O ovome je bilo reči na samitu zemalja BRIKS koji je završen u Fortalezeu. Njegovi učesnici su se dogovorili o osnivanju Banke i Valutnog pula BRIKS. Po rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, Banka BRIKS treba da postane jedna od najvećih višestranih finansijskih institucija za razvoj u svetu. Njen najavljeni kapital će iznositi 100 milijardi dolara.

U nastaloj situaciji kad i bez toga doživljava finansijsku krizu Evropska unija rizikuje da se nađe između dve valutne vatre. Italijansko izdanje Lettera43 je požurilo da upozori na to da valutni rat između Vašingtona i Brisela „može izbiti u svakom trenutku u vrlo strašnim razmerama“.

Međutim, za uspeh u ovom ratu nije dovoljno odreći se upotrebe dolara u ovim ili onim poslovima. Vladavina američke valute se gradi na svetskom trgovinskom bilansu – objasnio je u razgovoru s „Rosija sevodnja“ predsednik ruske kompanije za ekonomski konsalting „Neokon“ Mihail Hazin:

- Svi na svetu su zainteresovani za to da izađu upravo na američko tržište. Na ovoj okolnosti se, između okolnosti, baziraju američke sankcije koje zabranjuju pristup tom tržištu. Američko tržište je najveće na svetu i bez pristupa njemu ne može se pretendovati na liderstvo u svetu.

Problem se sastoji još i u tome što članovi EU i dalje različito vide ciljeve sopstvene devizne politike. Ministar ekonomije Francuske smatra da evro treba da devalvira u odnosu na dolar kako bi se vratila konkurentnost izvoza – razume se, pre svega francuskog. A Nemačku, naprotiv, sasvim zadovoljava trenutna situacija. Ona joj nije smetala da ostvari rekordni proficit u spoljnoj trgovini po završetku 2013. godine. Pritom se ovo tiče i trgovine s Francuskom. U periodu od 2007. do 2013. godine obim nemačkog izvoza u Francusku se povećao za 9,5%, dok je kretanje robe koja ide u suprotnu stranu poraslo svega za 2%.

Analitičari Deutsche Bank su obavili sopstveno istraživanje. Oni su izračunali nivo kursa evra u odnosu na dolar koji postaje opasan po ekonomiju ove ili one zemlje. Sad kurs iznosi, 1,35-1,36 dolara za evro – pri čemu je čak i ovaj nivo previsok za francusku i italijansku ekonomiju. Njima je potreban kurs od najviše 1,24 dolara za evro. U celini, ova evrozona počinje da oseća probleme u slučaju premašivanja nivoa od 1,34 evra za dolar – odnosno, upravo sad. Međutim, to se ne odnosi na sve. Na drugom polu eventualnog „valutnog rata“ su Nemačka i Španija. One mogu mirno da izdrže porast kursa jedinstvene valute do 1,9 dolara za evro. U sadašnjoj Evropi je „neko za to da se rasplamsa mogući konflikt s tržištima Vašingtona, a neko smatra da Evropu treba podeliti na nekoliko „ratnih frontova“, konstatuje italijansko izdanje Lettera43.

Nastala situacija ne obećava evropskoj ekonomiji ništa dobro. Zasad lideri evropskih zemalja ne mogu da se dogovore o sprovođenju jasne finansijske i trgovinske politike u evrozoni – teško im je da računaju na uspeh u globalnom suprotstavljanju dolaru. Tim pre što se sami „trgovinski“ i „valutni“ ratovi razvijaju po sopstvenim scenarijima, koje ne kontrolišu nacionalne vlade – istakao je u razgovoru s „Rosija sevodnja“ direktor ruskog Instituta za globalizaciju i društvene pokrete Boris Kagarlicki:

- Današnji „trgovinski ratovi“ nisu ništa drugo do prirodna posledica kriza sistema takozvane „slobodne trgovine“. U današnjem svetu nema slobodne trgovine. Postoji sloboda za transnacionalne korporacije koje manipulišu cenama i kretanjem robe.

„Sve potiče od odustva unutrašnje stabilnosti u granicama evrozone,“ – uveren je vodeći analitičar italijanske firma za konsalting Nomisma Serđo de Nardis (Sergio De Nardis). A bez takve stabilnosti Evropa teško da može da pretenduje na promenu svetskog valutnog i trgovinskog bilansa.

Petar Iskenderov,