Sankcije protiv Rusije, ili telefonsko pravo SAD

SAD i EU su ove nedelje objavile o trećem paketu sankcija prema Rusiji. Rezultat glasanja na samitu EU je predodredio telefonski poziv iz Vašingtona. Predsednik SAD Barak Obama pozvao je kancelara Nemačke Angelu Merkel. Nakon toga, EU je poslušno glasala za proširenje sankcija, doduše, u ograničenom obimu.

Novi paket sankcija, prema rečima predsednika Obame, ima sektoralni karakter. On obuhvata interese krupnih ruskih kompanija. Na „crnom spisku“ su Gasprombanka i Spoljnotrgovinska banka, kao i naftogasne kompanije Rosneft, Novateks i nekoliko odbrambenih preduzeća.

EU je podržala stav SAD prema Rusiji. Pod uticajem Bele kuće Brisel je obećao da će krajem jula sastaviti svoj spisak kompanija i lica, prema kojima će biti preduzete mere ograničenja.

Vest o novim ograničenjima je zatekla predsednika Rusije Vladimira Putina u Brazilu na dan završetka njegove višednevne posete zemalja Latinske Amerike. Tokom tog putovanja bio je potpisan čitavi niz važnih dokumenata o saradnji, između ostalih, usvojena je i odluka o stvaranju Banke razvoja BRIKS.

„Američke sankcije protiv Rusije će škoditi ne samo odnosima između Moskve i Vašingtona, već i samim SAD-ama, izjavio je predsednik Vladimir Putin.

- Što se tiče različitih sankcionih mera, već sam tvrdio da one po pravilu imaju efekat bumeranga, one, bez sumnje, teraju rusko-američke odnose u ćorsokak, ozbiljno im škode. Ubeđen sam da to škodi nacionalnim dugoročnim strateškim interesima američke države, američkog naroda. Šteta je, što naši partneri idu upravo ovim putem, međutim, naša vrata nisu zatvorena za pregovarački proces, izlazak iz ove situacije. Nadam se da će ipak zdravi razum i želja za regulisanjem svih problema mirovnim, diplomatskim sredstvim preovladati.

Reagovanje Rusije na vest o sankcijama je bilo uzdržano. U ruskom MSP-u su izjavili da Moskva ne planira kopiranje metoda američke administracije, neće se podavati provokacijama.

Bilo koje sankcije su zlo. One ne pružaju optimizam ni ekonomiji, ni ljudima, te nikada ne vode očiglednom uspehu, podvukao je premijer RF Dmitrij Medvedev.

- Sankcije, o kojima se danas govori, takozvane sektoralne sankcije, koje su američke vlasti primenile prema velikim kolektivima ruskih preduzeća u sferi vojno-industrijskog kompleksa, energetike, nekim bankama, nažalost, doprineće daljem rastu antiameričkih i antievropskih raspoloženja, to je apsolutno očigledno. Doći će do dalje konsolidacije ruskog društva protiv onih zemalja i ljudi, koji pokušavaju da ograniče našu zemlju i deluju protiv interesa njenih građana. Dakle, vraćamo se u 1980-e godine u odnosima s državama, koje uvode takve sankcije. To je tužno. Ako se cilj naših partnera sastoji u tome, on uskoro može da bude postignut, kao i uzvratne mere prema stranim licima i kompanijama.

Uvođenjem sankcija nije zadovoljno ni Nacionalno udruženje industrijelaca SAD. Američki biznis je molio predsednika Obamu da ispolji umerenost.

Što se tiče Evrope, ona ima tešnje ekonomske veze s Rusijom nego SAD, između ostalog, u energetskoj sferi. Zato treba da se ozbiljno promisli o eventualnim bilateralnim gubicima, smatra direktor Evroazijskog komunikativnog centra Aleksej Piljko.

- U EU postoje zemlje, koje su kategorično protiv uvođenja sankcija, jer bi to srušilo njihove nacionalne ekonomije. U takve zemlje spada i Nemačka, bez obzira na izjave Angele Merkel. Teško je zamisliti situaciju kada bi nemački biznis pristao na uvođenje nekih bitnih sankcija protiv Rusije. U uslovima globalne ekonomske krize, koja nije završena, to bi moglo da ozbiljno naškodi Nemačkoj. Osim toga, želeo bih da skrenem pažnju na takve države kao što su Italija, Slovenija, Austrija, Bugarska, Grčka. Njih povezuju veoma poštene ekonomske odnose s Rusijom. Odnosno, da rezimiram, ako evropske sankcije budu uvedene, one će imati mnogo veći uticaj na rusku ekonomiju, ali će biti pogubne i za evrozonu.

Uoči samita, 9 zemalja EU je istupilo protiv uvođenja novih ograničenja. Eksperti ističu da je odluka o 3. paketu sankcija EU bila usvojena pod neverovatnim pritiskom od strane SAD. Prvo je administracija SAD organizovala zatvoreni susret s ambasadorima zemalja EU. Zatim je Barak Obama telefonirao Angeli Merkel, bez obzira na špijunski skandal u Nemačkoj.

Očigledno je da se Vašington neće zaustaviti na postignutom, te nastaviti da pruža pritisak na evropske partnere.

Svetlana Savenkova,

Čitajte više na Ukrajina iz minuta u minut