Na Arktik cepelinom

Na Arktik cepelinom će se uputiti entuzijasti iz Sankt-Peterburga. To je druga slična ekspedicija u čitavoj istoriji vazduhoplovstva. Prva je uspešno okončana pre skoro sto godina – na proleće 1926. Za 15 sati u cepelinu "Norge" Italijan Umberto Nobile i Norvežanin Rual Amundsen stigli su na Severni pol. U znak sećanja na neviđeni let peterburžani su rešili da ponove maršrutu legendarnih putnika.

Do starta ima još dve godine. Ali učesnici projekta brižljivo testiraju ogledni model cepelina. On je dva puta manji od buduće letelice. Ipak u svemu ostalom tačno ponavlja njene katakteristike. Omotač cepelina sastoji se od tri sloja superotpornih kompozitnih materijala. A električni motor daje mogućnost da letelica razvije brzinu do 140 kilometara na sat i da ponese do 80 kilograma tereta. Između ostalog, onaj cepelin koji će krenuti da Polu biće ne samo duži – 50 metara – već će imati i benzinski motor koji je bolje prilagođen uslovima arktičke hladnoće. Balone će umesto opasnog vodonika koji može da eksplodira napuniti helijumom. Spljoštena forma vazduhoplova podstiče uzletnu snagu u brzini, a specijalni materijal sa membranom zadržava gas i ne dozvoljava cepelinu da se zaledi. Ima i drugih tehničkih inovacija koje čine upravljanje letelicim lakšim, kaže glavni inženjer projekta Vladimir Vasiljev:

- Propeler se vrti, on duva na mene. Prilično ozbiljan tok, a to je samo trećina gasa. Zahvaljujući ovoj promeni (kretanja motora) možemo komforno da manevrišemo u vazdušnom prostoru bez nekih teškoća. Na račun promenljivog vektora vuče možemo da se parkiramo faktički na jednom kvadratnom metru.

Mogućnost sletanja na ograničenoj površini vrlo je važna okolnost. Ako su prethodnici ruskih vazduhoplovaca, Nobile i Amundsen, samo proleteli nad vrhom planete, Rusi planiraju da slete na Pol. Kako objašnjava inicijator projekta Andrej Golubev, to neće biti jedino sletanje cepelina.

- Planiramo da proletimo duž meridijana u Norvešku, dalje na Špicbergen. Odatle da sletimo na rusku stanicu Borneo, koja radi na arktičkim ledenim santama. A zatim da doletimo na Severni pol. Na Severnom polu je glavna naša razlika u odnosu na ekspedicijunobilea – planirano sletanje.

Start ekspedicije planiran je za maj 2016. godine. Upravo u maju pre 90 godina startovao je ka Severnom polu cepelin "Norge". Na njemu se nalazilo 16 osoba – Italijani, Norvežani na čelu sa Rualom Amundsenom, švedski geofizičar Malmgren i polarni istraživač, Amerikanac Linkoln Elsourt. Komandir broda, naravno, bio je njegov konstruktor – inženjer Umberto Nobile.

Jelena Kovačić,