Američki raketni štit neupotrebljiv

Nalaz će dodatno povećati već iskazanu rezervisanost predsednika Baraka Obame i njegovih saradnika prema svrsishodnosti pomenutih strateških postrojenja, kojima se Rusija od početka protivila, doživljavajući ih kao pretnju sopstvenoj nacionalnoj bezbednosti. Dijagnoza bi mogla da doprinese, sluti se, i popravljanju odnosa dve sile koji su se izrazito poremetili i spali na „najniži nivo posle hladnog rata”, dobrim delom zbog najave postavljanja „štita” u Poljskoj i Češkoj.

Ekipa od 12 eksperata, po šest iz obe zemlje, u izveštaju i preporučuje saradnju Vašingtona i Moskve u antiraketnoj odbrani, kao i onemogućavanje Irana da stvori nuklearni arsenal. Izveštaj – koji je objavio „Ist-vest institut” sa sedištima u Njujorku, Moskvi i Briselu – takođe konstatuje da je islamska republika još poprilično daleko od mogućnosti da atomske bombe stavi na dalekometne projektile.

Prema ekspertskim proračunima, dodaje se, Teheranu bi za dosezanje južne Evrope takvim oružjem bilo potrebno šest do osam godina. A za eventualnu pretnju Americi – čitava decenija, i to pod uslovom da mu pristigne ilegalna inostrana pomoć.

Do objavljivanja ovih rezultata istraživanja došlo je u sticaju niza delikatnosti. Upravo – kad SAD i Rusija pregovaraju o zameni „zastarelog” Sporazuma o ograničavanju strateškog naoružanja, iz 1991. kome važnost ističe na kraju ove godine, i uoči današnjeg testiranja iranske rakete za koju se procenjuje da „može da dosegne do Izraela, jugoistočne Evrope i američkih baza na Bliskom istoku”.

U međuvremenu su se proširile verzije da je podozrenje prema namerama Teherana u Izraelu došlo do nivoa da „razmišlja o udaru na iranska nuklearna postrojenja”. Prilikom prekjučerašnjeg susreta sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanijahuom, Obama je dao „prednost diplomatskim naporima, uz mogućno pooštravanje međunarodnih sankcija” prema Iranu.

Da li će se Amerika i Rusija dogovoriti o „iranskom izazovu” koji obuhvata i „štit” i opšti pristup nuklearnom naoružanju, ostaje da se vidi. Ekspertski nalaz ide u prilog dogovaranju, koje bi u okviru „resetovanja” odnosa moglo da se proširi i na neka druga polja oko kojih se Vašington i Moskva već poduže ne slažu…