Priprema li se za Ukrajinu bosanski scenario?

Ako se obrati pažnja na predloge koji su se pojavili na Zapadu odmah posle avionske katastrofe u Donbasu, mogu se razaznati obrisi plana o uvođenju neke vrste „plavih šlemova“ u Ukrajinu, tj. „međunarodnih mirovnih snaga“. To što smo videli u Bosni jasno govori o tome koliki potencijal za razne taktičke poteze imaju takve „neutralne“ snage.

Posle katastrofe malezijskog putničkog aviona na nebu iznad Donbasa ukrajinska kriza je munjevito internacionalizovana, tj. dobila je široku međunarodnu političku dimenziju. To je najvažnija politička posledica ovog tragičnog događaja. U praktičnom smislu internacionalizacija konflikta podrazumeva neke konkretne političke korake. Tu treba obratiti pažnju na predloge koji su se pojavili na Zapadu odmah posle avionske katastrofe.

Sada je u zapadnim medijima zauzet sledeći stav: budući da je Rusija tobože izvor i uzrok ovog zločina, Zapadu je teško da zajedno sa Moskvom nastupa kao posrednik u traženju diplomatskog rešenja konflikta u Ukrajini. Međutim, konflikt je svakako neophodno rešiti mirnim putem. Formula tog rešenja je, kao i ranije, takozvani „Porošenkov plan“, s tim što su potrebne delotvorne garancije da će on biti ispoštovan. Sada su te garancije ponuđene.

Poslanik Evropskog parlamenta Rebeka Harms (stranka „Zelenih“) nakon posete Ukrajini 18-21. jula izjavila je da posle incidenta sa malezijskim avionom Zapad treba da preduzme hitne mere radi zaustavljanja eskalacije oružanog konflikta u Donbasu, sve do uvođenja mirovnih trupa u zonu konflikta. Harms smatra da je katastrofa leta MN17 primorala evropsku javnost da naglo promeni svoj odnos prema politici Moskve. Ona je spremna da podrži mere koje „nisu vojne“ kako bi se sprečila dalja eskalacija konflikta u Ukrajini.

Andreas Šokenhof (Hrišćanska demokratska stranka), bivši rukovodilac nemačko-ruske saradnje koja se ostvaruje preko nemačke vlade, pre neki dan je u intervjuu za „Rheinische Post“ rekao da je potrebno „što brže“ slanje u Ukrajinu mirovnih snaga UN uz učešće nemačkog vojnog kontingenta. Nezavisno od njega je Hans-Peter Bartels (Socijaldemokratska partija Nemačke), predsednik komiteta Bundestaga za odbranu, izjavio da mirovna misija UN može biti instanca koja će kontrolisati budući mirovni sporazum.

Indikativno je da se Gernot Erler (Socijaldemokratska stranka), novi opunomoćenik federalne vlade za nemačko-rusku saradnju, u intervjuu za „Welt am Sonntag“ takođe izjasnio za „primenu plavih šlemova“ kao rešenje koje će prihvatiti sve zainteresovane strane. Rolf Micenih, šef frakcije Socijaldemokratske partije u nemačkom parlamentu, takođe smatra da bi prisustvo mirovnjaka u Ukrajini omogućilo ne samo da se situacija kontroliše, nego i da se strane privole na primirje. Sara Vagenkneht, potpredsednik frakcije „Levih“ u Bundestagu, kategorično se usprotivila učešću nemačkih vojnika u mirovnoj operaciji, ali generalno gledano nema ništa protiv mirovne misije UN u Ukrajini.

Nemačkoj je jasno da Rusija u Savetu bezbednosti UN može sprečiti slanje mirovnog kontingenta UN u Ukrajinu. Potrebno je, dakle, pronaći mogućnost neutralisanja tog faktora. I sada se takva mogućnost pojavila. Premijer Holandije Mark Rute predložio je da se u Ukrajinu uputi civilna policijska misija pod pokroviteljstvom UN radi obezbeđivanja mesta na koje se srušio avion, kao i čitavog tog područja, kako bi se mogla realizovati nezavisna međunarodna istraga uzroka katastrofe. Rute namerava da predloži tu inicijativu Australiji i drugim zemljama čiji su građani poginuli u katastrofi. Očigledno je da Rusija verovatno neće moći da stavi veto na takav predlog u Savetu bezbednosti UN, jer bi se to negativno odrazilo na njenu reputaciju.

Istraga povodom katastrofe malezijskog aviona, kako je već najavljeno, može trajati godinu dana. Zbog toga bi „policijska misija“ mogla biti prvi korak u praktičnoj fazi internacionalizacije konflikta. Tu je najvažnije pokrenuti proces. Zatim bi se mogao uključiti i međunarodni vojni kontingent, kome bi, recimo, bio zadatak da čuva „policijsku misiju“.

Markale, Račak i malezijski Boing
Slučajeve „Markale“, „Račak“ i „malezijski Boing“ povezuje nekoliko upadljivih sličnosti, koje navode na duboko razmišljanje. Svi su imali indikativan „tajming“ i u svim tim slučajevima su, bez ikakve istrage, momentalno pronađeni krivci.

Ako u konfliktno područje Ukrajine uđe međunarodni kontingent UN, to će onda biti ponavljanje bosanskog scenarija. Vrlo je verovatno da u takvoj perspektivi internacionalizacije konflikta Zapad uopšte nije zainteresovan za njegovo brzo rešavanje, tj. za gušenje ustanka u Donbasu u najskorije vreme. Zona konflikta u Ukrajini zanima Zapad pre svega zbog destabilizacije Rusije. Javno mnjenje zapadnih zemalja sada se oblikuje u tom smislu da se na istoku Ukrajine vodi građanski rat, a dobrovoljački odredi su jedna strana u konfliktu i sa njom će pre ili kasnije morati da se postigne dogovor. Prema tome, može se pretpostaviti da će posle izvesnog vremena Kijev ponuditi suprotnoj strani primirje uz uslov da za to moraju postojati međunarodne garancije, a njih će obezbediti međunarodni mirovni kontingent. Prisustvo takvog kontingenta trećih zemalja u zoni konflikta na samoj granici Rusije kasnije će stvoriti uslove u kojima će taj konflikt nastaviti da tinja.

Na primeru Bosne mi znamo kakve široke mogućnosti za provokaciju pružaju „međunarodni mirovnjaci“, koji neskriveno podržavaju jednu stranu u konfliktu. Mehanizam za početak realizacije takvog scenarija već je stvoren uz neposredno učešće ruske diplomatije. To je kontaktna grupa pod pokroviteljstvom OEBS-a, u okviru koje se mogu voditi pregovori o primirju. U uslovima nekakvog mirovnog sporazuma u Donbasu teško da će Rusija u UN blokirati davanje mandata međunarodnom vojnom mirovnom kontingentu u Ukrajini. Prisustvo stranih trupa na teritoriji Ukrajine, pa makar i mirovnih, za Rusiju će značiti da je razvoj ukrajinskih događaja krajnje nepovoljan, jer će tako na postsovjetskom prostoru biti dodata još jedna tačka „odloženog konflikta“.

Prevod, Ruska reč

Ruski tekst na portalu regnum.ru.