Evropa sankcijama sebi kopa jamu

Evropska komisija formirala je specijalnu stukturu za ocenu uticaja ruske zabrane uvoza poljoprivredne produkcije iz EU. Opšta šteta može da dostigne 12 milijari evra godišnje. Pri tome u budžetu EU za odgovarajuće kompenzacije postoji svega 400 miliona evra.

A eksperti Svetske organizacije za hranu UN (FAO) izračunali su da će sada zemlje EU, SAD, Kanada, Australija i Norveška morati hitno da preorijentišu proizvodnju namirnica koje su dopsele pod ruske sankcije za isporuku u zemlje Azije, Latinske Amerike i Karipskog regiona. Tako se sumnjive igre u ukrajinskom pravcu na očigled pretvaraju za EU u prave prehrambene ratove sa sumnjivim rezultatom.

Već je jasno da će glavni postradali u sastavu EU biti zemlje koje su se aktivnije od drugih pokazale u sferi antiruskih izjava i poziva – Poljska i zemlje Baltika. Varšava se lišava isporuka od 800 miliona evra godišnje, što iznosi 0,5% rasta nacionalnog bruto proizvoda. Estonija je položila na oltar geopolitičkih špekulacija 0,3% rasta sopstvenog nacionalnog bruto proizvoda. U kriznu situaciju sebe saterije Finska. Premijer ove zemlje Aleksandar Stub smatra da sankcioni rat može da dovede do „ekonomske krize 2.0“. A evropska analitička agencija Euromonitor izračunala je da je najviše robe dospele pod sankcije Rusija uvezla iz Nemačke, i samo obimi nemačke ekonomije ne dozvoljavaju da se ova zemlja nazove glavnim gubitnikom. Ipak, tamo priznaju moguće gubitke od 600 miliona evra godišnje, kao i krajnje opasno u uslovima evropske krize smanjenje radnih mesta.

Prema podacima koje je ARD-DeutschlandTrend sproveo u Nemačkoj, u slučaju da sankcije budu imale negativne posledice na ekonomiju i radna mesta ove zemlje, 46% aketiranih će istupiti protiv politike Brisela i Berlina prema Ukrajini i Rusiji.

Što se tiče novih tržišta za plasman proizvodnje iz EU, tamo evropljane ne čekaju previše željno. Eksperti FAO prognoziraju da u slučaju da iste te zemlje Centralne i Južne Amerike otvore granice za namirnice iz EU, cene njihove sopstvne produkcije će pasti.

Razume se, Brisel i ovde ne odustaje od uobičajene taktike političkog pritiska. Prema podacima londonskog lista Fajnenšl Tajms, rukovodstvo EU je rešilo da pregovara sa latinoameričkim zemljama kako bi ih ubedilo da ne uvećavaju sopstvene isporuke hrane na rusko tržište u zamenu za evropsku i da se suzdrže od izvlačenja nesavesne koristi iz situacije nastale u datom trenutku. Ipak globalno tržište hrane je jedno od najobimnijih i najdinamičnijih, tako da diktira svoje zakone, i EU rizikuje da se nađe u bukvalnom smislu pored razbijenog korita. Ne treba zaboravljati da se aktualna finansijsko-ekonomska kriza u EU nadovezala na sistematsku krizu date organizacije – objasnio je za Glas Rusije direktor ruskog Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kagarlicki:

Već je faktički krahirao onaj projekat EU koji je bio „pokrenut“ Mastrihtskim sporazumom. Dati projekat ne funkcioniše. Mada isto tako je jasno da lideri same EU nisu spremni da priznaju datu činjenicu.

Ruska zabrana uvoza poljoprivredne produkcije iz zemalja EU, Norveške, SAD, Kanade i Australije nosi negativni karakter za međunarodna tržišta, citira agencija poslovnih novosti Blumberg vodećeg analitičara kompanije SMS Markets u Sidneju Rika Spunera. Prema njegovim ocenama, ruski korak će naneti nokautirajući udarac cenama na drugim tržištima, dok će izvoznici morati da traže nove izlaze za svoju produkciju. I to je ta ista jama sankcija koju EU sama sebi kopa.

Petar Iskenderov,

Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut