DANAS JE 21. SEPTEMBAR MEĐUNARODNI DAN MIRA POVODOM MEĐUNARODNOG DANA MIRA PORUKA : STOP - RATOVIMA !

 DANAS JE 21. SEPTEMBAR  MEĐUNARODNI DAN MIRA

POVODOM MEĐUNARODNOG DANA MIRA  PORUKA : STOP - RATOVIMA !


U ZEMLJI GDE SE RAĐAJU POSMRČAD

U zemlji ratova, deca se rađaju posle očeve smrti, zovu ih posmrčad,
rađaju se na carski rez. Nebo im preseca pupčane vrpce
u ruke ih prihvata babica i daruje sirotištima...
Oči im najtužnije, radioaktivne, sijaju u mraku, oni su prvenci i prvorod,
predodređeni su da nose gas - maske, da se zaštite od trovača,
njima je helijum i kiseonik jedini spas,
dok bosonogi koračaju, miniranim poljima rata...

Oni ne znaju gde su im grobovi očeva , detinjstvo im uljezi oteli...
Od njihovih života više vredi prokleta nafta.
Život posle smrti, njihov je jedini Darodar, osuđeni da dišu na cevčice,
čak i matericu koja ih je na svet iznela pojede rak...
Molitva za mir, njima je zagrljaj Neba mesto gde se beskućnik skriva od kiše.
Moćne drvoseče isekoše šume, čije su krošnje platna neba,
ko kičice slikarske.
Tu nema kiseonika , tu se bori za dah.

U zemlji ratova deca se rađaju posle očeve smrti , rađaju se siročad.
Njihove majke nariču, gledajući oblake,
što se kreću u pravcu kretanja skazaljki
sata.Kad bi se svi ratovi sveta pretvorili u jedan jauk,
probili bi zvučne zidove dalekih sazvežđa ...
Nebo je zvučnik.
Kad se rodi istodanče, života i smrti na tromeđi ratova,
da svetluca kroz život kao opomena,
da ga registruju svi radari sveta.
Žitna mu polja zatrovana otrovima rata...
Ne pamti oca branitelja, kopača rovova.
U toku je transfuzija, presipanje krvi,
 iz  žile živog čoveka u žilu mrtvog. Neuspela reanimacija...
Ovde se rađaju mrtvi, nebo im talisman.
Zlotvor im uzorao njive kasetnim bombama.

O zemljo moja, neproklijalo seme, neće ti roditi zemlja izujedana.
Meni je danas zatrudnela pesma i rađa stihovima, majki lelekača .
U mojim sirotištima žive deca rođena posle očeve smrti.
ožigosana pre rođenja.
Pitanje je dana kad će ih pojesti rat,
dok koračaju kroz život svetlucajući.
U njihovim očima ne sija sunce....
Dajte im vazduha....
Pesme mi necenzurisane....
Ovde se rađa posmrče sa sprženim ocima hemikalijama rata,
iz svetskih laboratorija smrti...
Juče Sirija , danas Srbija ,
hoće li ikad progledati čovečanstvo,
hoće li progledati Justicija !?

Vazduha hoću...
Rađaju se dvoglavi i bogalji, radijacija im lična karta...
Daruj im Bože , život ljubavi, Darodar,
usvoji zamorčad nečoveka,
daruj im vedro nebo i sunca žar,
da iz zemlje ne niče zatrovano seme ,
hemijskog oružja...
Od tog hleba ispadaju zubi i opada kosa,
 poslednji je čas da se otrezni čovečanstvo.
STOP - ratovima  ....

Slavica Jovanović  novinar i književnik

iz knjige " Zlatovez munja" 2014 . godina