PRAVO NA samoodređenje osnovni je deo Dejtonskog ustava BiH!

LIVNO - Gospodin Stjepan Jurkić, inicijator peticije za bh hrvatski TV kanal, uputio je u sredu 28. oktobar Otvoreno pismo hrvatskim strankama potpisnicama Kreševske deklaracije. Pincom.info prvi objavljuje sadržaj ovog vrlo zanimljivog dokumenta:

Nakon proteklih neuspješnih pregovora u Butmiru evidentna je činjenica da domaći akteri i međunarodni medijatori ne znaju i neće identifikovati ni otkloniti uzroke neravnopravnosti između tri konstitutivna naroda u daыtonskoj BiH. Stoga se neće ni dogovoriti o miroljubivim principima uspostavljanja neophodne ravnopravnosti tri konstitutivna naroda ni o jednakopravno institucionalnom organizaciji multinacionalne BiH.


Elementarna pravna činjenica

Tim povodom je napokon neminovno konstatovati elementarnu pravnu činjenicu: Jedini uzrok svih oblika neravnopravnosti između tri konstitutivna naroda u daыtonskoj BiH je očigledno prisilno nametnuta nejednakopravna, asimetrična i diskriminatorska institucionalna primena prava tri konstitutivna naroda na samoopredeljenje u dvoinstitucionalno i dvoentitetsko organizovanoj tronacionalnoj BiH.

Stoga je istim povodom neophodno i legitimno da upravo EU i države Supotpisnici i sukreatori prinudno nametnutog dejtonskog Ustava napokon na institucionalni ustroj tronacionalne BiH i sva tri konstitutivna naroda dosledno, jednakopravno i simetrično primijene jedino legitimno i obavezujuće međunarodno pravno načelo UN o ravnopravnosti i samoopredeljenju (samoopredeljenje ) naroda.

Barem iz razloga jer je pravo naroda na samoopredeljenje uspešno institucionalno primenjeno u stabilnim multinacionalnim državama EU, Evrope i sveta.

Naime, suprotno u BiH proširenim unitarističke i utopističkim obmanama o "odcjepljenju", UN su pravo naroda na samoopredeljenje ustanovili isključivo u cilju razvijanja ravnopravnosti i mirnih i prijateljskih odnosa među narodima (član 1. i član 55. Povelje UN), kao i održanju teritorijalne celovitosti upravo onih država koje se dosledno ponašaju u skladu sa načelom ravnopravnosti i samoodređenja naroda (Deklaracija o principima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji između država u skladu sa Poveljom UN (1970.)).

Štaviše, u pogledu prava i obaveza BiH i država Supotpisnici prinudno nametnutog dejtonskog Ustava BiH u navedenoj Deklaraciji striktno je utvrđeno: "Svaka država je dužna da, zajedničkom ili pojedinačnom akcijom, promoviše oživotvorenja načela ravnopravnosti i samoodređenja naroda u skladu sa odredbama Povelje UN, ..." .


Ustavnopravne argumentacija

Povrh svega, u istoj Deklaraciji je decidirano utvrđeno da svaki narod kojemu je prinudno uskraćeno ostvarivanje prava naroda na samoopredeljenje ima pravo tražiti i dobiti podršku od UN i država članica UN u nastojanjima i borbi za ostvarivanje ravnopravnosti i prava na samoopredeljenje!

Upravo stoga je pravo naroda na samoopredeljenje kao obavezujuća pravna norma egzaktno utvrđeno u odredbama člana 1. Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (UN, 1966.) i člana 1. Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima (UN, 1966.), a koje je morala da ratifikuje i BiH.

Dapače, upravo iz navedenih razloga pravo naroda na samoopredeljenje je putem oba navedena Pakta inkorporirano u preambulu dejtonskog Ustava BiH kao temeljno polazište uspostave i ustroja BiH, ali takođe i putem Povelje UN u preambulu Ustava Federacije BiH.

Međutim, osnovni razlog i ustavnopravne osnove za obvezatnu i jednakopravno institucionalnu primenu i sprovođenje prava naroda na samoopredeljenje u BiH zapravo je činjenica da su to pravo i članci 1. i 2. oba navedena Pakta, putem odredbi člana II / 4., člana II / 7., člana III/3.b) važećeg dejtonskog Ustava BiH i člana II.A.2. važećeg Ustava Federacije BiH, višestruko i izričito ugrađeni u ustavnopravni sistem i BiH i Federacije BiH kao obavezujuće i pravosnažne ustavne odredbe. I to bez alternative.

Tim više jer je striktnim i identičnim ustavnim odredbama člana Ks / 2. Ustava BiH i člana VIII. 2. Ustava Federacije BiH imperativno određeno da to pravo ni u kojem slučaju ne može biti ni umanjeno ni ukinuto čak ni ustavnim amandmanima.

Prema tome, kao legitimisan potpisnici Kreševske deklaracije i pregovarači ispred deinstitucionaliziranog, dekonstituiranog, diskriminiranog, preglasavanog i ugnjetavanoga hrvatskoga konstitutivnog naroda u BiH, dr Dragan Čović i dr Božo Ljubić imaju na raspolaganju neosporiva i legitimnu ustavnopravni argumentaciju za ostvarivanje stvarne i institucionalne ravnopravnosti hrvatskoga konstitutivnog naroda u BiH.

Međutim, u svakom slučaju ostaje činjenica da su Hrvati u BiH u pogledu ustavnog i institucionalnog (pre) ustroja BiH pred presudnom odlukom pre svega o samima sebi: Ili dobrovoljno samouništenje u BiH ili dobrovoljno samoodređenja u BiH!