DEMAGOGIJA

Piše: Gostimir T. POPOVIĆ, vojno politički analitičar
prota49@yahoo.com

Demagogija predstavlja jedan od metoda komunikacije izmedju političkih vodja i naroda koji je u antičkoj Grčkoj označavao “vodjenje” naroda, dok se u savremenoj političkoj misli upotrebljava u prenesenom značenju, te označava zavodjenje, obmanjivanje naroda.

Sastoji se u manje ili više sistematskom obmanjivanju masa, isticanju nerealnih obećanja, povladjivanju neracionalnim težnjama koje nastaju u narodu, prividnom prihvatanju i artikulaciji narodnih interesa.
Demagozi su, u stvari, političke vodje koje se služe ovim metodama da bi ostvarili lične interse i zadržali se na pozicijama koje im realno ne pripadaju. Kroz celu političku istoriju možemo da uočimo razne vrste i oblike demagogije i demagoškog pristupa odredjenih političkih krugova.

Ali, kada stvari postavimo na konkretne političke uslove kao što je situacija u BiH i oba entiteta onda možemo jasno sagledati dve vrste nosilaca demagoških aktivnosti.

Prva je oličena u sarajevskom političkom miljeu gde se teoretska osnova demagogije ispoljava na veoma grub i vrlo često vulgaran način pri čemu se ne biraju sredstva da se Republika Srpska, ali i ceo srpski narod prikaže u najgorem svetlu, te da se na taj način obezbedi podrška sopstvenih masa za agresivne nastupe prema RS.

Druga je smeštena, a gde bi drugo, u raznim medjunarodnim organizacijama i snagama, a neka vrsta centrale je u Kancelariji Visokog. Njihov demagoški pristup se karakteriše velikim brojem nerealnih obećanja jednima, a beskrupuloznih pretnji drugima, tako da službenike u ovim medjunarodnim institucijama možemo da smestimo u kategoriju samo veštih obmanjivača.

Na ovaj način, za razliku od Srpske, ovi nosioci demagoških procesa prividnim zadovoljavanjem trenutnih težnji odredjene grupacije jasno deluju protiv dugoročnih i mnogo važnijih intersa svih učesnika u političkom životu.