Saopštenje za javnost Srpskog sabora Dveri, Srebrenica ne sme proći

Ko su ti poslanici i koja je to većina koja nam sprema definitivno zatiranje nacionalnog dostojanstva i samopotvrđuje neprijateljsku propagandu i medijsku satanizaciju o Srbima kao zločinačkom i genocidnom narodu, uzročniku svih ratova i zlodela u bivšoj Jugoslaviji? Zar da dozvolimo da naši poslanici srpski narod od žrtve prave dželatom? Zar da dopustimo da se u našem parlamentu na najvišem državnom nivou prekraja moralna biografija srpskoga naroda i izlazi u susret izmontiranoj neprijateljskoj slici o nama?

Kakva je pravna vrednost presude Međunarodnog suda pravde koji ništa nije istraživao i procesuirao već se samo pozvao na presudu Haškog tribunala? Ako je u Srebrenici učinjen i činjenično i pravno nepostojeći teritorijalno ograničeni genocid, šta je onda učinjeno nad srpskim nemoćnim civilima u srebreničkim selima od 1992. godine i ko je i kada za to odgovorao? Koja se rezolucija bavila stradanjem Srba u 20. veku? Zašto se izvlači samo jedan i to neispitan slučaj iz poslednjeg krvavog građanskog rata?

Kakva je pravna vrednost Haškog tribunala, političkog suda za Srbe, čija kompletna srebrenička konstrukcija stoji na sada već u potpunosti dovedenom u pitanje svedočenju jednog plaćenika i bosanskog Hrvata?

Kakva može biti politička vrednost rezolucije u Skupštini Srbije koju donose poslanici koji ništa ne znaju niti su spremni da saznaju o tome šta se zaista dogodilo u i oko Srebrenice od 1992. do 1995? Na osnovu kog ispitivanja pune istorijske istine i koje nezavisne komisije koja se bavila temom Srebrenice će naši poslanici doneti svoje mišljenje po ovom, jednom od najkontroverznijih istorijskih zbivanja novijeg doba?

O kakvoj demokratiji pričamo kada je čitava srpska javnost protiv donošenja rezolucije, a izabrani predstavnici građana se oglušuju o sopstvene birače? Na kojim to izborima su rekli da će doneti rezoluciju o Srebrenici? Ko im je dao mandat za to?

Da li je svaki Srbin koji je ratovao za svoje ognjište i očuvanje vekovnih srpskih teritorija - nosilac srebreničke ideje zločina i genocida, od koje se odriče skupštinska rezolucija? Kome se to mi pravdamo i kome smo to bilo šta dužni?

I opet čujemo i vidimo mlake reakcije srpske intelektualne i političke nazovielite. Da li će proći rezolucija, iznova olako kao što je prošao novi statut Vojvodine, jer opozicija u Srbiji praktično ne postoji u ovome času?

Šta nam ostaje učiniti u medijskom mraku i vremenu intelektualne i političke impotencije? Jedno znamo: Srebrenica ne sme proći!



U Beogradu, 25. marta 2010.
Informativna služba Srpskog sabora Dveri